Bem ti...razmazio sam svoja 2 dlakava prijatelja mačjeg roda. Nisam trebao, no kaj mogu? Prije 2 tjedna su skužile kak mogu uletiti u sobu kroz prozor, pa se cijeli dan tak sprešetavaju, ak su im ulazna vrata zatvorena. No, sad imaju i novu foru. Valjda im je navečer dole dosadno, pa se lagano oko 23:00 sata došetaju gore i hop tranu. Mislim si, ajd, nek im bude (kao hladno im je, nalazim samom sebi ispriku). Pristojno se uvale na stolicu pred comp-om i zanjonjaju. I mislim si, viš ti, kak su ove mačke imale sreće. Imaju krov nad glavom, svi ih žnjaraju, glade, tepaju im...straaaašnoooo...pa im kupiš Viskas, pa Kitekat, pa ovo, pa ono...sve neke kerefeke. I onda, tako ubijene od tih raznih slastice, hop u sobu. Kao što rekoh, nije bad, uredno se uvale i nije ih ni čuti...sve dok...lagano me hvata san, zvuci nestaju, mišići se opuštaju i najednom: „F%&#K!!!“, smrad se lagano počne širiti sobom. Jadne mace, onak napuhnute ispustile vjetrove. Jao, koji je to smraaaad!!! Sad, napola ionako već spavam, pomislim, pa ko ga J#%&E, prdnule, pa šta...a i lagano se i razvjetrilo... I tako opet lagano počnem upadati u sanak, sve dok...PFFFFFFF...PFFFFFFF...“NE!!!!“... BLAH!!!
Post je objavljen 08.09.2005. u 00:09 sati.