Jučer smo Medo i ja sasvim slučajno i neplanirano završili u Sanoboru na večerici s jednom našom frendicom, mislim, prvo smo se vozikali po Zagrebu tražeći mjesto za parking pa ga nikako nismo našli i jednostavno se zaputismo u tu "lepu varoš". Završili smo u pivnici na zapečenom grahu i kobasama i bilo je persu, i klopa i ugođaj i društvo. Pivnica je bila poluprazna i za susjednim stolom sjedilo je dvoje Amera, penzića, koji su doputovali iz San Franciska u Hrvatsku na odmor. Pitali su nas kak da dođu u Zg, kaj se isplati pogledat, jel da idu busom il autom i sl., pitali su nas kolku napojnicu da ostave za večeru s obzirom da su oni u Americi imali restaurant i da tamošnji zaposlenici doslovce žive od napojnica jer su im plaće jako male i da je običaj da se ostavi oko 20% cijene večere. Čovjek je rekao da mu je jako lijepo ovdje i da je sve vrlo malo i pitomo za razliku od njihove domovine i samo je na kraju rekao da je vrlo, vrlo tužno to što sad države tipa Kuwait ili neke istočnoeuropske države njima šalju novčanu pomoć u vezi uragana i nesreće uzrokovane njime.
Učinili su mi se simpa i zapitala sam se kako se tako jedan stariji bračni par odlučio otići u neku tamo malo i siromašnu državicu na brdovitom Balkanu i u njoj provesti odmor!
A odgovor mi je dan da smo navodno hit u svijetu, da nas svi svuda hvale i preporučuju svojim građanima da idu baš k nama, valjda zbog toga kaj smo relativno sigurni s obzirom na terorizam i sl. Pitam se koliko dugo će to tak biti...
Zanimljivo je kako se stvari mijenjaju i kako život i ovaj svijet ima skroz nepredvidljivu putanju koju mi ne možemo odrediti , netko drugi nam kroji sudbinu a na nama je da pronađemo način na koji ćemo se sa tom sudbinom nositi i kako ćemo ju prihvatiti.
Bog nam je dao slobodnu volju da ga prepoznamo, nije nam se nametnuo, dao nam je da sami izaberemo kako ćemo se nositi sa svakom situacijom u koju nas on stavlja, ali nemojmo se zavaravati - situacije u kojima se nađemo su tu određene za nas baš od Njega a ne od nas.
Evo pronašla sam tu na netu neke ljude koji su članovi Neokatekumenskog puta pa upravo istražujem malo o njima, mislim, ne o tim dotičnim ljudima, već o samome pokretu :) i pitam se je li to što sam baš naišla na neke od članova te zajednica puka slučajnost ili mi netko pokazuje prstom u tom smjeru :)
Inače, Medo i ja opako razmišljamo da se preselimo negdje u okolicu Sanobora, divnog grada :)
Pusa svima
Post je objavljen 07.09.2005. u 12:56 sati.