Imamo doma jednu glupu poštapalicu koju koristimo u svim mogućim prilikama. Npr. sjednemo za stol, ja natočim sok svima osim dragom, na što on kaže:“a kaj ja smrdim??..ili sjedimo u kafiću, konobar nas sve pita kaj ćemo naručiti osim mog srednjeg djeteta i onda mali pita: a kaj ja smrdim?...Svi znate da su mala djeca kao spužva. Upijaju sve kaj vide ili čuju. Ima jedna rečenica koja to najbolje iskazuje: „Djeca uče ono što doživljavaju.“ Zakaj vam sad to pišem? Ne da bi se pravila pametna, nego da bi vam pokazala kak treba dobro razmisliti prije nego takvu i slične stvari, kao npr. psovku, izgovaraš pred malim djetetom. Mislim, nije kraj svijeta ako dijete izgovori kakvu psovku. Znam da to čak može zvučati i simpatično ali ako se nasmijete dijete će misliti da je to nešto dobro i nastaviti će to i ponavljati. Mislim da nikome od vas ne bi bilo ugodno da dijete to izgovori pred nekim stranim ljudima..Ili bi vam možda bilo svejedno? No, dobro meni jučer i nije bilo baš svejedno. Spremali smo se u šetnju i moj svekar je pital Nou s kim se ide šetati? Na što će moj Noa:
Idem s tatom, a mama ne ide jer smrdi!!!!
Post je objavljen 06.09.2005. u 10:11 sati.