Evo ljubavi 5.09. je ....početak škole...nekak sam se veselil škole jer budem svoje prijatelje videl....al sad više nikad...nema više sreće....jer Tebe nema....prvi put sad dođem u školu a da te ne vidim,da te ne zaglim,da mi ne daš pusu....i tak bude svaki dan....beze Tebe....nema više moje Rotten..
.Tak mi je danas bilo teško u školi.....Pokušaval sam se suzdržavati da ne plačem,al nisam mogel..jednostavno suze su samo tekle.....I samo sam gledal kad budeš došla s stepenica dolje,da vidim onaj tvoj osmijeh...al nije te bilo...i tak sam zgubljni bil....jako mi fališ....najviše me boljelo dok sam vidim kak su svi sretni i ono dereju se od uzbuđenja kaj su se opet našli svi skupa....A ja bi se moral derati od boli a ne sreće..Svi su tu,samo Tebe nema..Jedina osoba do koje mi je bilo stalo.....koja sam Voljel...
I najviše me pogodilo dok smo imali geografiju i pita burela za ljubav i svi nekaj govore a ja sam onak tužan i skoro da se nisam rasplakal....i onda mene pita a kak tvoja ljubav..a ženska nije niti znala da Tebe,moje Tonkice,moje Ljubavi više nema....i onda mi se ispričavala tam..al ne zamjeravam joj jer je bila cjelo ljeto na moru...
E ljubvai najviše me boli kaj tu nebrem negirati stvarnost...u školi nebrem reci sam sebi da si ti sad engde,i da se budemo vidli,i da živim normalno....jednostavno nebrem tu to....sve podsjeća an tebe..onaj naš kutak gdje sam te pital za hodati....svega sam se prisjetil....i dok se toga sjetim i dok vidim da tebe više nema,e to boli....Još sad se sječam tog dana dok sam te prvi put videl,kaj da je bilo jučer..i nebrem zamisliti da je prešlo već 1 i po mjesec otkad
Si nas napustila....Jednostavno imam osječaj kaj da sam te jučer videl....
I ljubavi sorry ak sam pisal o mojoj boli,a obečal sam da nebum pisal o tome puno..a znam da nije niti tvome razredu sve jedno...nisam ja sebičan...ne gledam samo na sebe....znam da niti njima nije lako....danas nažalost nisam nikoga videl od tvojih..jako dugo Janju nisam videl....S njom bi htel malo popričati,a i s ostalima....s Anjom i Mihaelom sam se dosta put videl mtak da.....A to bi mi puno značilo...jer sam ja uvijek bil uz Antoniju i njezine prijatelje..bilo koji rođendan je bil ja sam išal s Tonkicom...sve sam joj ispunil....i Zato se nadam da budemo ostali u dobrim odnosima....Teško nam bude,al morali budemo nekak to pregurati....I budemo pregurali to..OBEČAJEM TI....ja bum se pobrinul za to...nikad te nebumo pozabili....OBEČAJEM TI TO.....
I najbolje mi je bilo s tvojim roditeljima...nebrem ti ljubavi opisati kakvu sad jaku vezu s njima imam....prije smo imali jaku,al sad...to ti nebrem opisati...sad s tvojom majkom razgovaram o svemu...jedan drugome smo podrška....i to nam puno znači....ono se sječaš kak si me pogledala onak «hudo» dok je Luka nekaj napravil .....tak me tvoja majka sad pogleda i znam kaj misli.....Iste ste bile....i to mi puno znači jer imam osječaj kaj da si s nama dok razgovaramo s svemu....i tvom tati sam podrška...sad mi znaju reci da morem na miru jesti paradajza jer mi sad nema ko braniti...al ja jednostavno enbrem..dok paradajza pogledam,i sam se okrenem na lijevo tam di si ti sedela,odma vidim onaj Tvoj pogled...onaj pogled dok nekaj nisi voljela....
I sad sam pod praznicima provel večinu dana s tvojim roditeljima i pričal o nama,našoj vezi o Tebi ljubavi..i pomoglo mi je to....al sad toga nema i teže mi bude sve to pregurati....al budem uspel....Zbog Naše ljubavi,zbog tvojih roditelja,zbog Tebe....jer znam da me čekaš i da budemo jednom zajedno....
Ajde ljubavi daj meni i svima nama snage da to nekak preguramo....
Ajde moja Debeljuca slatko mi spavaj......Vidimo se jednog dana....pusa...VeLJka...
VOLIM TE...........tvoj Antiša....
Post je objavljen 05.09.2005. u 20:47 sati.