Marketing
Sarajevo VI
Hrana u Sarajevu...
Begova čorba - u ovakvoj zdjeli dobijete serviranu u Inat kući
Uh, to je priča za sebe. Tamo se tako fiiino jede. Ja inače volim dalmatinsku kuhinju koja nije ni nalik bosanskoj, ali i ova druga mi je jako fina na svoj način.
Ima tu svega – ja sam recimo znala da postoji ćevap i šiš-ćevap, ali postoji još i sitni ćevap, hadži-ćevap i ne znam kakav sve ne ćevap i to su jela koja nemaju ništa zajedničko jedna s drugima osim što sadrže meso (po tome sam ja zaključila da je ćevap valjda meso – Turci kažu kebab).
Većina jela su (kao npr. hadži-ćevap koji se meni jako svidio) kuhana, razni ćušpajzi i slične stvari koje ja obožavam, a nema mi ih tko kuhati - sama ili ne znam ili nemam kad, schmrtz! Tu su i svi oblici punjenog povrća – sarme, punjene paprike, punjene tikvice, punjene lučice (to se zove sogan dolma ako se dobro sjećam), punjene rajčice...
Sogan dolma
A pite!?! Burek, zeljanica, sirnica, krumpiruša (BUREK JE SAMO S MESOM OSTALO SU PITE!!!!! Poludim kad vidim po našim pekarama natpis burek s jabukom ili sl. Osim toga to što se prodaje po našim pekarama nema nikakve veze s pravom bosanskom pitom!), pa buredžike prelivene kajmakom i češnjakom, e to je bogovski doživljaj (buredžike su kao mali minijaturni okrugli bureci)!
Najbolje od svega je što ne morate znati kuhati, u Sarajevu postoji toliko mjesta na kojima se za vrlo pristojnu cijenu može pojesti ili kupiti cijeli obrok prave domaće kuhane hrane, to su takozvane aščinice...E pa, mislim da ću uputiti zamolbu našem dragom gradonačelniku neka počne po Zagrebu otvarati aščinice umjesto mekdonaldsa i sličnih trovačnica, ja se prva pretplaćujem!!! Živjele aščinice!!! Cijeli obrok (ponavljam: domaće kuhane hrane) možete dobiti već za 4-5 km (ovo nisu kilometri nego konvertibilne marke).
I još nešto, možete kupiti pite na kilograme...Na jednom mjestu smo M i ja kupile pitu ispod peke, tako dobru da je sigurno nitko ne može bolju ni kod kuće napraviti, a košta nevjerojatnih 6 km /kg (čitaj: kilogram pite iliti dovoljno za 3-4 osobe, ovisi koliko jedu, dobiješ za cca 24 kn), pa sad recimo usporedite to sa cijenama u mekdonaldsu.
Nekako sam zapostavila slastice iako sam ja inače luda za kolačima, ali moram priznati da mi taj dio bosanske kuhinje nikako ne odgovara. Većina kolača je preslatka za moj ukus (ja volim lagane) jer su preliveni šećernim sirupom – baklave, hurmašice, tulumbe, kadaif... Jedino što mi se jako sviđa jesu tufahije iako su i one prelivene sirupom ali nisu tako preslatke – to su kuhane jabuke, izdubljene i punjene kremom u kojoj ima oraha, i ukrašene šlagom.
Kadaif
Post je objavljen 05.09.2005. u 08:08 sati.