..ili, sve što je lijepo kratko traje
Gotov je još jedan Špancirfest, a ove godine je kraj definitivno bio vrhunac desetodnevnih događanja. Koncert Dorđa Balaševića!!
Ljudi! Ljuuuudi!!!! Bilo je nenadjebivo, fantastično, supeeeer!!
Po mojim laičkim procjenama bilo je oko 50 000 ljudi (ako sam fulala, jbg, nisam statističar :D ) U životu nisam vidjela toliko ljudi na jednom mjestu, od onih najmlađih do onih najstarijih.
Đole je pjevao skoro 2.5 sata bez pauze i mogu vam reći da se jako dobro drži za stričeka njegovih godina! Na repertoaru su bili, uglavnom, njegovi hitovi- Vasa Ladački, Mirka, Život je more, Ringišpil...pa i mnoge koje ja nisam znala. Znat ću na sljedećem koncertu- mlada sam!! Sa svakom pjesmom sam se ježila sve više i više, a sudeći po transu u kojem je publika bila , i ostali su otprilike proživljavali isto.
Apsolutno mi nije žao glasa, bez kojeg sam naravno ostala, pa i toga da imam osjećaj da će mi stopalo otpasti, definitivno je vrijedilo!!
Pozdrav Majenoj koju sam srela poslije na svojevrsnom afteru u jednom Vž bircu ,a i svim ostalima,jer koliko nas je bilo, vjerujem da je bilo puno blogera!!
Toga jutra sam stigao putničkom klasom
pa kući sa stanice časom kroz bašte i prečice znane
A u vojsci sam stekao druga do groba
i hroničnu upalu zgloba, suvenir na stražarske dane
Ušao sam na prstima
mati beše već budna i brzo se prekrstila
Reče: "Prošlo je ko za čas
baš si stigao dobro jer svatovi su tu do nas
pa će ti svirati a ti ćeš birati"
Svadba beše ko svadba i šta da se priča
parada pijanstva i kiča i poznata cura u belom
Već po redu poželeh im zdravlja i sreće
iz ruku mi otela cveće i sakrila pogled pod velom
Tad me spaziše Cigani
kum je tražio pesmu al ja sam stigo briga njih
Širok osmeh i zlatan zub
znam da nije ti lako al danas nemoj biti grub
Nego zapovedi šta ćemo svirati
Svirajte mi jesen stiže dunjo moja, jesen rana,
nek zazvone tambure u transu
Znam da nije pesma ova za veselje i svatovac
al ja moram čuti tu romansu
Svirajte mi jesen stiže dunjo moja, al polako
da mi ne bi koja reč promakla
Sklonte čaše i bokale
razbio bi svet od šale
Da je samo slučajno od stakla, dunjo moja
Retko odlazim kući a pišem još ređe
i slike su bleđe i bleđe
Pa lepe potiskuju ružne
al nekad poručim piće i tako to krene
Pa stignem u svatove njene
sve prave su ljubavi tužne
Nikom ne pričam o tome
brzo prođe taj talas i znam da ću da potonem
Spas mi donose cigani
oni imaju srce za svakog od nas, briga njih
Oni me pitaju, šta da sviraju
Svirajte mi jesen stiže dunjo moja, jesen rana...
(slike ću staviti kad mi ih frend koji je slikao maila, a to će malo potrajati jer sutra pičim u Zg.. pozdrav )
Post je objavljen 05.09.2005. u 03:08 sati.