A sad me tak sjebaje... jebote posmislih... a mozda je istina...
Tako se nekako lose postavljam prema ljudima... nikomu ne dajem priliku da mi se priblizi. Mozda me je strah blizine... mozda ... ne znam ni sama.
Arogancija ili sto vec... ali nije. To je samo strah od toga da ne ostanem izigrana. Tako me jebeno strah toga... nikomu se ne otvaram... ne mogu... ni u koga nemam povjerenja... pa ni u one koji su mi kao najblizi.
A ne znam da li je kasno da se mijenjam i mogu li to...
Post je objavljen 02.09.2005. u 19:15 sati.