"Vracamo se gordi iz strashnoga boja, o da li je ikada postojala Troja?" Ne znam da li je postojala Troja, neki veliju da, neki veliju ne, a ja pak nisam siguran, mozda je to ipak legenda a mozda i nije!
E, tako kakva mi je ova recenica, takve su mi i misli! Sludjen, ustreptao, pricam nepovezano, suludih asocijacija pregrst a sve pod jakom dozom adrenalina koji jurca po krvotoku i pravi mi haos!
Mlad mesec koji inace deluje na mene da ne mogu spavati, dodatno pojacava moju opstu situaciju koja se ne menja vec danima, a cini mi se i da progresira.
Pojavila se iznenada u mom zivotu, i mislio sam da ce to ipak proci ili cu se malo ohladiti. Sa odlaskom leta, ocekivao sam smirivanje uzburkanih strasti. Probao sam al' ne ide! Sile privlacenja su tako jake da skoro nesto tako ne doziveh. Kaze mi jedna prijateljica pre neki dan-ma pusti racio, sledi emocije! Ma da, lako je savetovati druge! Joj, sto ja umem dobro da savetujem druge, ma sjajan sam u tome! Mislim da mi je konsalting jaca strana, ali samo kad se ne tice moje koze! Nekako sebi nisam dobar savetodavac!
Rekoh ja sebi u sebi, krajnje otvoreno-okani se, zaboravi, ohladi se! Ali se nisam poslusao! Ona se pojavi sa osmehom, pogledom naivnim i iskrenim, milog i blagog lika, napuci usne i kaze:"pricaj mi nesto lepo"! Tu prestaje i racio i telefon sto zvoni i principi i svako normalno ponasanje! A nigde na vidiku ni jedne konkretne radnje, niti reci. Sve je dvosmisleno, moz' da bude, ne mora da znaci! Igra i ona sjajno! Ma prvoligaski kadar, za Ligu sampiona kandidatkinja. Jeste mlada ali ima znanje, umece i moc! Priroda joj podarila, iskustvo je na mojoj strani! Ali sta uraditi sa tim iskustvom!? Rado bih ga ustupio nekome za jevtine pare, pa nek cini ko sta hoce sa njim, meni bas nista ne pomaze! I sad ja kao ne mogu da spavam zbog mladog meseca, visokog pritiska, retkog vazduha i slicnih atmosferskih gluposti! Ma da, i onda je mrmot zavio cokoladu u celofan,..... jeste bas zbog toga!
Nije, znam, znam, naravno da nije, dobro, priznajem! Zbog nje je! Nema dileme!
Veceras sam bio u lepom drustvu, divno okruzenje, lepo vino, sladoled, divna noc, mesecina al' meseca nema, u stvari nema NJE! Sve je tu i mesec i zvezdice na nebu su sjale, ali nije bilo nje! A opet, u mislima je sve vreme! Pricao sam sa ljudima, vodio kao neke neobavezne konverzacije, salio se, smejao, zabavljac bio, ali sve uzalud! Kave to veze ima, da je barem bila tu blizu, da je samo povremeno za ruku dodirnem, pogled uputim, onako jedan koji govori sve! Ne mozes sa njim na sud, nije materijalni dokaz, ali posmatracu sa strane govori sve! Sta sam joj sve u mislima rekao, saputao, koliko dijaloga sa njom obavio, a ona je spavala daleko kod kuce u svom krevetu i ne sluteci da je predmet mojih najlepsih, najneznijih, najcistijih razmisljanja. Koliko sam je milovao po kosi i ljubio oci, obraze i nosic i usne, i nije ni jednom ustuknula, nije bila iznenadjena! Prijalo joj je, mazno je trazila na hiljade takvih neznosti, a ja sam i bez toga bio spreman pruziti joj i vise. Ali da, to bejahu misli moje, mastanje pusto.
Sutra je novi dan. Agonija ce se produziti! Ona ce se pojaviti, zatreptati okicama i pitati iskreno i bleskasto, kao da je sa nekog usputnog oblaka bas tad doleprsala: "i sta ima novo? Mora biti nesto novo da se desilo od juce? Pa, kako nema? Pricaj mi nesto!" I ja cu opet pricati uopsteno, golicacu njenu znatizelju, pogadjati joj misli, izazivati joj interesovanje ali necu uciniti nista sto bi prekinulo ovu slatku strepnju, nadanje i strah! Pa da vidim bas dokle cu da izdrzim! I kamen pukne kad se pregreje, a ja hocu da vidim gde mi je tacka topljenja!
Post je objavljen 31.08.2005. u 08:38 sati.