(Xavier Dorison/Mathieu Lauffray: Prophet t. 1 – Ante Genesem; Les Humanoides Associes 2000.)
Prastara civilizacija, bliski smak sveta, religijske reference, demoni, suludi svetovi i žene koje nestaju? Zvuči obećavajuće? Pa da, to su neki od elemenata Ante Genesem, prvog toma serijala Prophet. I zaista, ne samo da zvuči obećavajuće, nego tako i izgleda – kao da obećava. Puno. Veoma, veoma obećava.
I ne radi ništa drugo osim što obećava.
Početak priče o Jacku Stantonu, arheologu koji je na Himalayi našao ogromni hram davno izumrle rase, i onda se u momentu kada je trebao da objavi knjigu o tome obreo u košmarnom, grotesknom svetu koji je izgleda bliska budućnost našeg sveta, veoma je pitak kako sa scenarističke, tako i sa crtačke strane. Jack je manje više simpatičan, iako na momente neuverljiv lik, misterija ogromnog hrama vas vuče da čitate dalje - gde misterije nastavljaju da se gomilaju, a dizajn divljeg sveta u kome se Jack obreo, sa njegovim ogromnim kamenim figurama i pritajenom zlokobnošću je odličan. Nije sve savršeno, naravno – radnja deluje malko zbrzano u prvoj polovini stripa, dok je u drugoj razvučena; sve podseća na video igru; Jack ima narativno veoma prigodnu osobinu da priča na glas kada je sam; a u nekim momentima se po stilu crteža vidi se da je Lauffray školski drug Denisa Bajrama, što za mene nikako ne može biti plus. Ali sve skupa – Ante Genesem se čita bez vređanja inteligencije i lep je za gledati. Obećava, drugim rečima.
Ali imam problem sa stripovima koji obećavaju. Strah me da neće ispuniti obećanja. Naime, Dorison i Lauffray su u ovom prvom tomu nagomilali misterije, sve jednu preko druge – i nisu nam dali razrešenje niti jedne od njih. Tako da se Ante Genesem čita kao veoma, veoma lep teaser. Od američkih mesečnih svezaka mogu da očekujem da prva bude puna misterija, jer su mesečne. Ali ne i od francuskih albuma koji izlaze, u najboljem slučaju, jednom godišnje (drugi tom Propheta je izašao 2003, tri godine posle prvog, treći je izašao pre par meseci). Album mora da ima malo više supstance, mora da me ubedi da treba da čekam tih godinu dana za nastavak tako što će mi dati neko razrešenje, naznaku da će scenarista (a u drugom tomu je scenrista sam Lauffray, nema više Dorisona) moći da se izbori sa misterijama koje zapleo, da nam da zadovoljavajuće odgovore na pitanja koja je postavio. Bez toga, Ante Genesem i ceo Prophet je mačka u džaku – može da bude fenomenalan, ali može da bude i blagi užas.
E sad, Dorison, koji je i scenarista serijala Troisieme Testament, ako ništa drugo, ima dovoljno zanata da bi mu čovek verovao na reč kada je ispunjavanje obećanja po sredi, ali Lauffrey... Lauffrey je ilustrator, dizajner koji je radio i na filmovima (Vidocq i Le pacte des Loups) i video igrama (Alone in the dark 4) – on je spiritus movens ovog serijala, a pitanje je da li ima snage da ga izgura. Da je dobar dizajner – jeste, to vidimo i po lovkraftijanskom hramu i svetu u kome se Stanton obreo, ali i po koloringu New Yorka gde je blizina smaka sveta praktično opipljiva. Kao pripovedač isto nije loš – ali kao scenarista? E to je pitanje. Na koje nećete dobiti odgovor u prvom tomu (od ukupno 4 planirana) ovog serijala.
Ako, kao ja, volite misterije, blagi horor, kvazi-religijske teme i tome slično, bacite pogled na Prophet.
Ali zauzmite gard – neka obećanja nikada ne bivaju ispunjena.
(djole)
Post je objavljen 29.08.2005. u 11:53 sati.