kiša pada, priroda sva blista,
nešto živo mrda se kroz travu,
iz skrovišta izvirila glista,
pa iz trave pomolila glavu.
od ljubavi živahna je ona
jer je glista romantično biće,
hrabro traži slobodnog glistona
da sa njime napravi glistiće.
da hodnike svud po zemlji buše,
da uspješno odgajaju mlade,
da zajedno strahuju od suše,
da se vole do kraja balade.
dugo glista tražila gistona,
kiša stala, priroda se prlja,
a zbog jednog neopreznog đona,
nesta gliste - osta samo mrlja...
Post je objavljen 28.08.2005. u 13:51 sati.