Pregled posta

Cekam subotu ka ozeba sunce

Eto, dosla je u subota, radna nazalost ali sta se moze. Sutra je slobodan dan.... bar sam ja tako mislio. Idem malo poslom u Kobe, pa opet nista. Ali nema veze, malo promjene dobro dodje. Nakon Kobea par dana brodom do Koree, i onda iz Ulsana nazad na mjesto zlocina. Usput ako to nisam dosad spomenuo, nalazim se na otoku Shikoku, grad je Imabari City. Poznat po brodogradilistima i rucnicima. Valjda, ovo s rucnicima nije jos potvrdjeno. Skverovi jesu, ima ih 5-6 komada. I tako ubit cu par dana na brodu, malo s nasim ljudima, ako nista bacit na karte. Dobro je to. A ako mi se posrici dobit noc u hotelu u Ulsanu. Ovisno o letovima.

Letovi. Mrzim letove i aerodrome. Bilo mi je zanimljivo dok sam bia klinac, ali sad je to vec postalo mucenje, pogotovo kad se ide malo dalje, letovi od nekih 7-8 do 10 sati, za popizdit. Dobijes neki plasticni obrok i pice, pivo vino viski, sta vec. I jos ekonomskom klasom, nema mista ni za ruke ni za noge. Ukocis se cili. Ali na povratku doma to nije problem, imas neki pokvareni osmijeh koji ti ne bi skinula ni cila ceta bombasa samoubojica. Sve je super, sve je dobro, i dok se avion lagano spusta ne smeta ti niti pogled na ilegalne deponije oko Trogira ni raskopane ceste ni brodovi koji veselo glisiraju na 50 metara od obale. I to traje jedno tjedan dana, i onda ti to sve, zacinjeno s malo pedofilije i privatizacije na hrvatski nacin opet pocne ic na kurac i dodje ti da emigriras u Kanadu. Ali o tome drugom prilikom.

Malo o voznji u Japanu. Ulice su uglavnom uske, imaju par prostranih cesta s vise traka, ali sve izmedju toga je stvarno usko, auti se jedva mimoilaze. Cak i u centru grada. Ima nekoliko glavnih cesta, a sve to povezano je uskim ulicicama. Jedini nacin na koji mozes vozit a da se ne razbijes, je da pazljivo gledas ogledala koja su na svakom krizanju, jer je nemoguce drukcije vidit jel zrak cist ili ce te pokupit kamion od 8 tona. Osim naravno u zadnjem trenutku.




Ali te ulicice su i najzanimljivije. Tu su svi restorani, barovi i sta ja znam sta sve ne. Ono par puta sta sam bija vani, tu sam prolazia, ali kad prodjes kraj toga jedva prepoznas sta se nalazi unutra. Neki mali znakovi stupovima kraj zgrada, ili na zidu. Pokoja svjetleca reklama, ali za nekog ko ne zna japansko pismo, to nista ne znaci. A za totalno corave, ima barica na ulici. Ti su i najjeftiniji, pivo 5 dolara, i najprometniji, ali ne po posjeti nego prometu koji se odvija pored njih. Dosta ljudi, svih dobnih skupina, stilova oblacenja i ponasanja. I ako ne znas sta ces, pratis neke i vidis di oni idu. Barovi su manje vise svi isti. Sank, nekoliko stolova, eventualno separe, i naravno obavezno 2 televizije za karaoke. Jos mi ne ide u glavu sta oni vide u tome. Ja to mogu jedino kad sam totalno pijan. A i ima i nekh klubova s filipinkama, kineskinjama i sta ja znam, sat vremena boravka tamo 50 dolara. Nisam bio ali to se, kako cujem svodi samo na malo plesa, zenske se motaju oko tebe, opet karaoke, striptiz, i kad ti istekne sat vremena potiraju te.

Sutra idem u Kobe tek popodne, mozda se ujutro zaletim do dvorca, Imabari Castle. Prosa sam kraj njega u autu, izgleda zanimljivo izvana, vidit cemo kako je iznutra. A i nasa sam jedan dobar restoran. Blizu mi je, hrana je dobra, i ne preskupa, kokos, plodovi mora i jos neke pizdarije, u svakom slucaju nije lose. Zadnji put sam bio tamo prije neki dan, jedemo kolega i ja, a za stolom do neka japanska obitelj. Dvoje starijih, bracni par, njihova kcer i njen sin, ima oko 14 godina. I od svih njih engleski govori samo stari, koji ima 80 godina. Bio je pomorac pa je tako naucio. I malo popricali, kcer mu i unuk zive u Tokiu, a nemaju pojma engleski. Bar sam od mulca ocekivao da ce znat nesto, ali nista.

I eto to vam je to. I jedna slika od sinoc, kad sam se vraca s posla, nisam moga odolit.



Post je objavljen 27.08.2005. u 02:55 sati.