Noćas oko 3:30, stojim nagnuta nad krevetićem i divim se sama sebi kako sam samo rodila tako divno stvorenje.
"Mišu mali, da ti samo znaš koliko te volim, ti si moje sunce, moje zlato, moja ljubav...mišiću moj mali"
Tiji se meškolji...
"Ljubavi, jel ti znaš koliko te volim" -mazim ga po licu pritom.
Tiji potvrdno kilma glavom...
"Zlato, jel ti hladno?"
Tiji odmahuje glavom...
"O sunce moje, kad bi ti samo znao koliko ja tebe volim.."
Opet potvrdno klima glavom...
"Ti si moja najnajnajnajveća ljubav"
Tiji potvrdno klima glavom.
"Mišu, jesam ja tebi dosadna?"
"Daaaaaaaaaaaaaaa..."-kez od uha do uha
"Laku noć mišu, mama te jako, jako, jako voli"
Tiji potvrdno klima glavom.
Okrećem se na drugu stranu, ljubim zakonitog..."I tebe mišu jako, jako volim, slatko spavaj"
Tiji se okreće i zaviče: "Mama, bože, nemoj sad i tatu pjobudit, stvajno si dosadna"
Eto, što vam je život :)
Post je objavljen 25.08.2005. u 13:37 sati.