Trčala sam kroz tvoje snove.
Nisam našla naša imena u budućnosti.
Krhotine tvojih riječi na dnu zaborava,
Ostavila sam mokri trag pljuvačke na tvojim obećanjima.
U tvojim očima nestajali su moji pogledi.
Postavljaju toliko besmislenih pitanja(zar misle da ću im odgovoriti???)
Pokušavam sa sebe sastrugati debele naslage tvojih dodira,
Besmislenih poljubaca.
Zatočio si moj vrisak pun boli u
Malu staklenku užasa…
Držat ćeš je kao trofej u svojoj sobi (poznam te)
Želio si misliti da želim sve ono što mi ti pružaš
No čak i za tebe bi to bilo previše.
Sada se samo pitam gdje je nestala sva ona ljubav,
Ona želja,
Potreba
Navika…
Više ne razlikuješ leptire i gusjenice…
Odrastao si (rekao si da je Petar Pan bezveze)
Napustio si me.
Više ne maštaš.
Nemaš snove.
A sjećaš se kada smo zajedno tražili paučine i oslobađali muhe??
Ne…
Znala sam.
Nisam našla naša imena u budućnosti…
Post je objavljen 24.08.2005. u 18:45 sati.