Nemam vremena.
Jednostavno nemam.
Vec danima.
Ustvari, od kad sam se vratila s godisnjeg.
Na poslu je ludnica, a ni u privatnom zivotu nije nista bolje.
Direktno nakon Paga sam zavrsila na jednom nasem drugom, divnom Jadranskom otoku na nekoj lokalnoj veselici, ubila se kao deva od cuge i direktno dosla na posao…
Sve onako, sa tragovima sunca no kozi, soli u kosi, vina na usnama…
U kupacem, kratkim hlacicama i japankama…
I nekako se taj trend nastavio cijela ova dva tjedna.
Ok, ne dolazim svaki dan u kupacem na sljaku (Boze moj, vrijeme je sugavo do bola), ali sam u međuvremenu bila na dva koncerta, na par festi po okolnim selima, na rostilju, u kinu, na spontanoj «radnim danom» pijanki, popila odvratno puno alkohola, popusila kilu shita, obavila par obaveznih babinjaka, pregrmila fibru na nogama i shevila se…
Odlicna sheva, hvala na pitanju…
Svakodnevna, da…
S Njim…
S Njim u zadnja dva tjedna radim stosta svakodnevno…
Budim se u Njegovom krevetu…
Pijem Nes…
Jedem kokice za vrijeme filma i mrvim po Njegovom kaucu…
Nosim Njegovu majicu kad spavam…
Kad zaboravim svoj, spricam se Njegovim parfemom…
Slusamo muziku…
Gledamo filmove…
Razgovaramo…
Smijemo se…
On me nocu drzi zagrljenu…
Pokriva me ako se otkrijem…
Ljubi me…
Tepa mi…
A ja ga gledam i imam osjecaj da ga tek sad otkrivam…
I nekako mi se cini da je sada sve drugacije…
Jedino je onaj stari balkon koji volim ostao isti…
Post je objavljen 23.08.2005. u 13:37 sati.