na kraju... neznam što očekujem, čemu se veselim, zašto se ne bacim s Dravskog mosta, što me drži na životu... frend me to pital, i nisam mu znala odgovoriti... ponekad je to neki tip zbog kojeg jeldva čekam novi dan ili vikend da ga vidim, ponekad fešta, ponekad ročkas, koncert... Svaki dan sam vesela, a ništa me posebno ne veseli.. dok se najviše trudim ne uspijevam...
Sama njegova pojava natjerala me da se nasmiješim... milina je bilo gledati ga... no, prošlo je i to... nema ni tog više...
al dobro, sve je jasno... Pet dana duso, ja ti ratujem, subotom se kao, malo ja zaljubljujem...
vjerujem da je bilo tako jednostavno da se zakompliciralo...
njegove oči, smiješak, pogled... suzdržavala sam se...jako... no nije pomoglo...uzeo je komadić mene... nepovratno...
Post je objavljen 23.08.2005. u 10:34 sati.