Ovo je jedan od onih "unapred smišljenih postova", što ih odavno držim u glavi s namerom ih kad-tad sročim. (To držanja u glavi doduše nije baš mudro, jer tamo sve nezaustavljivo hlapi, isparava, evaporira, puff...)
Pojam bloga mi je poznat još od pre par godina, ali kao neka stvar koja se dešava tamo negde, van moje male galaksije. Tu i tamo bih pogledao nečiji daleki blog, na primer Waiter Rant... A onda sam negde jesenas doguglao (ko zna šta sam zaista tražio) do neke diskusije o blogovima (na elitesecurity forumu), tipa "koji je vaš omiljeni blog".
Tamo je bio link na Freyin blog i odatle je sve počelo.
Pročitao sam ceo njen blog, i oduševio se. No pomisao da i ja mogu blogovati je još uvek bila daleko. Nikad nisam pisao nešto slično dnevniku, nisam se dopisivao, beleženje bilo čega u vezi sa mojim životom mi je bilo strano.
Sa Freyinog bloga sam prešao na okolne blogove. Ne pamtim puno toga, sem blogerskog okupljanja i Srckyevog odlaska u vojsku.
Potom primirje.
Naredno, spektakularno otkriće je bio Giletov blog. Natrčao mi je u baš teškom periodu u životu, kada mi je trebalo nešto tako snažno, optimističko, otrežnjujuće. On zaslužuje posebnu priču. Po prvi put sam počeo da redovno pratim nečiji blog. Postepeno su se u priču uključivali i ostali blogovi sa njihovog bloga.
Nekako u isto vreme sam dosurfovao do Zle pionirke (ovde staviti znak za: divljenje do imbecilnosti). Valjda sam našao link na B92 forumu. Odatle je put vodio do La Lare, Organizma, pa do Mandarinice... I tu je pukao vidik, prešao sam dalje na nove blogove...
Tu negde je počela da sazreva ideja - a što ne bih i ja. Na kraju, rekoh sebi what the fuck, i otisnuh se u blogovske vode.
Post je objavljen 22.08.2005. u 12:26 sati.