Kaže meni moj Zvonèek jedan dan na moru, skroz ozbiljno i raširenih okeca:
- Mama, moram ti pokazati Fuækalicu.
- A šta je to fuækalica?
- Nije šta je to, nego tko je to...
- Ok. Tko je to Fuækalica?
- Fuækalica ti je jedna djevojèica koja živi u našoj zgradi, a tako je lijepa da bi svi fuækali za njom.
- Superrrr. Ti si ju nazvao tako? Ti bi fuækao za njom?
- Aha, fuækao bi za njom kad bih znao fuækati. Ma svi bi fuækali za njom...kad bi znali...
Ja bih isto htjela biti Fuækalica.
Ne svima, samo Njemu.
Dobro, ne želim ni drugim ljudima biti ružna, ali "oku ugodna" je èisto dovoljno.
A svom dragom i nakon svih tih godina, želim biti ne samo Najljepša na svijetu, nego baš....Fuækalica :)))
Post je objavljen 22.08.2005. u 09:40 sati.