Jutros sam morao privatno u Pulu. I, krenuli smo, Taba, Amba i ja, autocestom, dok nam je kiša ispirala prljava stakla na automobilu. Kad, odjednom se ispred nas stvorila kolona. "Što li je, što li je?" upitah se, a dvojica suputnika će u glas: "Valjda opet neka nesreća."
I, stvarno, bila je nesreća, srećom lakša. Jedan se autobus žurio, a drugi nije. A kad se dvojica takvih nađu na cesti, onda neminovno dolazi do bliskog susreta. Šteta nije velika, ali je zato zastoj bio više nego velik. O tome govore dva svjedoka: štetu je zabilježio mister Sony Ericsson, a zastoj bilježim ja. Mislim da je Sony bolji od mene.