Marketing
IPAK NIJE SVE TAKO CRNO
odlučio ja opet s babom i dedom skočit do grada. deda trebo rezervni šmrk za prat krmke...
i sjeli mi na našu obiteljsku pilu...
reko ja: "deda, mogu ja vozit?"
kaže deda "ašta neb mogo"
lagano sišli s brda, pa preko oranica na prteni put, pa sa prtenog puta na sporednu, pa sa sporedne na obilaznicu pa s obilaznica na autocestu... bome deda se sav trese, ja raspičio 50km/h reko ko ga jebe, ako je suđeno, suđeno nam je.
ja mislio svi tamo učmali, nadrkani ili zatvoreni kad ono kurac, svaki mi je blico, trubio i mahao... dobro, face im i nisu bile nešto vesele ali ok. bitno da me pozdravljaju.
isto tako je bilo kad smo i nastavili vozit gradom, cure gledaju i smješkaju se. ljudi pozdravljaju s trubama i uopće nisu toliko nadrkani bez obzira na gužvu koja je bila na cesti...
jako sam se ugodno iznenadio... doduše, nemoš ti otić u grad da se ne razočaraš barem jednom. dok smo čekali dedu sjeli ja i baba na cugicu... u neki lijepi šminkerski kafić, ja pito "imal soka od bazge?" reko ovaj barmen nema...
"imaš cedevite?"
reko nema... "pa čovječe... zar cedevite? jebote..."
pa sam morao pit neka tamna američka gazirana sranja za koja ni ne znam kako se zovu...
al okej... taman dok je deda došo po nas, baba završila đemper i ja popio sok, ali šteta što deda nije našo šmrk, pa smo morali u neki veliki šoping centar...
evo tamo sam parkirao sad i čekamo ga....
Post je objavljen 20.08.2005. u 18:27 sati.