Danas prilikom lova naišao sam na jato zubataca. Nebi to bilo niš čudno da......
Kad sam prvi put zaronio na poziciji odmah mi je doletilo jato manjih zubataca, negdja oko kilu ili koju deku ispod. Jato je gotovo cijelo bilo na dometu, možda bih i gađao da nisam u daljini vidio večeg. Kad sam drugi put zaronio, poprilično brzo mi je dojurio jedan od 5 kg (više-manje), opalio sam i fulao. Kad sam se opet sredio da idem dole još jednom, mislio sam da neću nač ni jednog, međutim, jato se vratilo. Držali su se na distanci ali su svi bili na broju. Tako sam zaranjao nekih gotovo pola sata u krugu od 10-15 metara. Naravno manji primjerci su se približavali na puškomet, a dva petokilaša van njega. I tako sam muku mučio s njima, kad odjednom vidim beštiju kako prilazi, enormni zubatac. Adrenalin mi je počeo šikljat ko blesav, bio sam van sebe. Čekao sam da mi priđe, ali nikako da budem siguran kako ću ga pogodit. Strelica bi možda i došla do njega, ali ne vjerujem da bi tu stoku probušila. Kako je vrijeme prolazilo, ostajao sam bez zraka i morao van. Svi zubatci su krenuli za velikim. Napravio sam još par zarona, ali nije bilo više ni jednog.
Sad znam poziciju i vrijeme. Jedva čekam da opet idem tamo ronjati.
Post je objavljen 19.08.2005. u 22:45 sati.