Marketing
strah...
...uvijek sam voljela predstavljati sebe kao osobu koju ničeg nije strah....to mi je na neki način bila zaštita...od ljudi...ako se pravim neustrašiva neće me nitko dirati...i malo pomalo uvjerila sam čak i samu sebe da sam neustrašiva...da se ja ničeg ne bojim...pa čak ni vlastite smrti...
...jučerašnji dan malo me spustio na zemlju...otkrila sam koji je moj najveći strah...
...svaki dan mlađi brat se digne prije mene...i ode u dućan kupiti kruh...tako je bilo i taj dan...kad sam se probudila on se baš vraćao iz dućana...vidjela sam da plače....pitala sam ga što mu je al nije odgovarao...i tad sam ugledala krv na njegovoj nozi...plačući je promucao da je pao na cestu pošto je kiša padala pa je bilo sklisko i da je jedno auto prošlo jako blizu njega da mu se čak čini da mu je prešlo preko prstiju...
...srce mi je otišlo u petu...
...smočila sam maramicu i oprala mu krv...i hvala bogu, koljeno je bilo samo ogrebano...auto ga je skoro pregazilo...ali nije...
...taj dan više nisam mogla ništa jesti...suze su mi same išle na oči čim bi pomislila da sam mogla izgubiti nekog kog toliko volim...
...tad sam shvatila da čak ni ja nisam neustrašiva...i shvatila sam čega se najviše bojim...najviše se bojim smrti...ali ne svoje...nego smrti osoba koje mi u životu znače sve...ne znam kako bi uspjela to prebroditi...ali o tom neću...ne želim prizivati lošu sreću...
...nego, koji je vaš najveći strah?
Post je objavljen 20.08.2005. u 18:06 sati.