Ujutro sam se probudil potpuno oporavljen od svoje boli. Otišel sam u grad kaj sam kupil "naš" dio onoga kaj nam treba za roštiljadu! I onda iščekivanje. To je vrijeme kad čekaš neke na kaj zbilaj hoćeš ići. I dođe vrijeme! Pokupim curu i frenda, stavim stvari u auto i čekam sestrinog dečka da dođe kaj se budem vozil iza njega jer ne znam gdi je to. Krenemo i vozimo se i dođemo. E da nije padala kiša bilo bi odlično, a ovak je bilo kaj se mene tiče super! Jedna se ekipa kartala, a Neven i ja smo pekli roštilj. S obzirom da još nikom nije slabo sve je prošlo super. Onda smo se kartali mislim da mau-mau s dva špila zmiješana i naravno u pola 9 krenemo doma na utakmicu HRVATSKA - BRAZIL! Kasnil sam 12 min, al nije problem. 1:1 smo odigrali i to je najrealniji rezultat! Žal mi je kaj nismo pobijedili, al i ovo je superiška! E da i onda sam skočil na net do pola 2 ujutro!
Post je objavljen 17.08.2005. u 20:45 sati.