Kolobari dnevne svjetlosti zasljepljuju moj um. Pomrčina. Gorčina. Štetočina.
Kalibar pištolja koji si upro u moju zjenu, izazvao je kontroverznu dilemu, ta dobila sam migrenu!
Mali haiku poslije kiše, voljela bih da i u vama diše..
Htjela sam samo stajati i čačkati po svome pupku, otkrivao je koliko sam zaista glupa i malena. Mama mi je rekla da ga ne mogu bušiti, čak se ni on sam ne da bušiti, to mi je priznao. Dugi niz godina sam se pitala zašto je to tako, ali odgovora nije bilo. Tek jednog dana kada sam zamišljeno pogledavala dno boce vode iz zdenca u prizemlju moje dvokatnice sa ružičasto obrubljenim koltrinama, shvatila sam. Pa zaboga, ne možeš bušiti nebušivo. Ne možeš voljeti nevo.....
Post je objavljen 16.08.2005. u 23:53 sati.