Doooosadno. Visim ovdje već par sati, ne znam zašto i ne znam koliko još, ide mi to na živce, ta pretjerana razbarušenost i opuštenost ovog mjesta. Neam pojma šta ću sa sobom. Svi tračaju i ne rade ništa (osim par ljudi). Ja isto ne radim ništa, rado bih ali ne znam šta jer nikako ulovit onu žensku. Bo. Ne znam. Najradije bih išla doma.
Mononukleoza stagnira. Možda je možda i nije. Možda odem do doktorice, nemam pojma.
Ne znam što ću s tim Hamletom.
Jučer jedna ozbiljno - pijana večer. Lijepo, malo bolno, malo zbunjujuće. Ja i dalje mnoge stvari ne znam a i oni se čude, kao da mi ne vjeruju. Znam da vjeruju, kao i ja njima, ali tako ispada.
Moram voditi ozbiljanrazgovor i jedva čekam da ga vodim u neku ruku al ne mogu jer sam zapela ovdje grrrrrrrrrjooj!
Post je objavljen 16.08.2005. u 14:47 sati.