Korizma. Ako me još koji prijatelj pita čega sam se odrekao za korizmu spičit ću mu takvu flisku da će mu doživotno ostati crveno. A možda mu i odgrizem komadić uha. Nema veze koliko smo dobri. Od tag trenutka više nećemo biti dobri. Čega sam se odrekao? Korizme. Eto čega.
Već mi je ponestalo onih "ispričnica" da neću voziti Ferrari u sljedećih četrdeset dana i da ću se suzdržati od kavijara. Također, ma koliko me Natali Imbruglia zvala neću se javiti. Ne mogu više izbijati šale na to pitanje jer me nervira. Živcira. Možda zato jer su rokovi, a moram dati još jedan ispit.
Ljudi, volim vas, nemojte to zaboraviti. Kad vi prekrižite ruke napravite to i u moje ime. I kad uspijem i kad se proslavim i onda ću vas voljeti. Samo što vas neću pozdraviti kad se vidimo i neću vas vidjeti jer ću pogledati u drugu stranu. I ne vjerujte svemu što čujete jer znali ste me kad sam još imao kosu, a takvih i nije tako puno. Pljuvat će me, ja ću se brisati. Spreman sam na to. Rođen spreman. Ne dajte da me diskreditiraju. Barem ne u vašim mislima jer tamo se nadam da ću ostati nevin. Onakav kakav sam bio dok me još nitko nije zajebo.
Post je objavljen 13.02.2005. u 00:27 sati.