Marketing
Trill is back...
Eto, gotovo je moje more...
Čim bih ujutro ugledala more, rekla bih sama sebi "ajme, kako je lijepooo", nakon ručka bih se spustila do mora i pomislila "ajme, kako je lijepo to moreee", a navečer bi pomislila...ma zna se šta :)))
Svih tri tjedna sam uživala i divila se.
Ali....
Prvi dan me more gotovo stajalo glave. Došla sam na plažu i idem ja otplivati svoju rutu do bova i nazad. Već s obale mi se učinilo da su ove godine malo pomaknuli bove više u daljinu, prema pučini...ali nema veze, imam ja kondicije.
Krenula ja plivati i odredila si jednu crvenu bovu kao cilj. Crvene su veće od bijelih i čovjek se na njima može popravo odmoriti. Gledam ja bovu i plivam i plivam i plivam...nikako stići do nje. Valovi su bili poprilični i ometali su me gdje su god stigli. Te u plivanju, te u orijentiranju. Svaki čas mi je crvena bova nestajala s vidika. Ruke su me već malo počinjale boljeti, uspuhala sam se, nešto mora sam i progutala, al do bove nikako....
Ništa...odustala sam i vratila se na obalu teškom mukom. Zadihana, al na sigurnom kopnu, pogledala sam u more i ugledala svoju bovu kako ide čas simo čas tamo. Nije ni čudo, moja crvena bova je bila ništa drugo do glava nekog djede u crvenoj kapi za plivanje. Grrrr....
Bila sam malo ljuta na tog djeda, šta će mu uopće kapa u moru i kud baš crvenu da obuče i zašto stalno tako daleko pliva i sve sam tako nešto gunđala u sebi, a onda sam pogledala slike što su moji slikali s obale. Moja kosa pobjelila od sunca čisto lako bi se isto tako mogla zamjeniti za bovu, doduše bijelu boje, ali ipak bovu...
P.S. znam da na slikama te bove ne izgledaju tako daleko kao u mojoj priči, ali jedini mogući zaključak je...da bove nisu fotogenične ;)))
Post je objavljen 14.08.2005. u 20:41 sati.