Ima dana kad uživam zezati nekoga. Zezam samo ljude koje volim, drukčije mi nema smisla...
Prije par dana majka mi je sva ozarena rekla da je bila u konzumu i da nam je svima našto kupila.
Izvadi ona iz vrećice zaista lijep crveni ručnik.
"Što misliš, koliko ovaj ručnik košta?" upita ona veselo.
E, vidite, kad je tako ponosna na cijenu po kojoj je kupila, a meni se strašno zeza nekoga...to je zaista loša kombinacija! :)
Pogledam ja nju, pogledam ručnik, ima dva lica, fin je, lijep i mekan, prilično je velik...podjelit ću cifru koliko mislim da košta sa dva i oduzt još malo, hehehehe.
"Mislim da košta...dvanaest kuna!"
Gledam njenu reakciju, prvo blijedilo, pa razočaranje, a tada neka zbunjena ljutnja:
"Pa obična krpa ti košta dvanaest kuna!"
"Onda osam!" ubaci se tata. Nikako mi nije mi jasno kako čitav svijet odmah skuži kad se šalim, a samo ona koje me poznaje najduže od svih nikada...
"Ma dajte!" poviče majka - "DEVETNAEST KUNA košta...nemate ni krpa za osam kuna!"
"Aha...pa neka...dobar je!" mlako ispalimo tata i ja skoro uglas...što je ipak malo smirilo mamu :)
Nakon toga ona izvadi ogroman, stvarno ogroman ručnik.
"A ovaj, koliko košta?" upita nas, ponovo sva ozarena.
Pomislim si kako je tanak, nema dva lica...pa konzumova politika...zaključim da je isto devetnaet kuna...
"Trideset kuna!" ispalim ja.
"Ne!" pobjedonosno će ona, a lice joj je ozario osmijeh od uha do uha: "Devetnaest kuna! Koštaju jednako! Stvarno sitnica!"
Gledao sam je tad onako veselu i odjednom više nisam ni najmanje skrivao svoju radost :)
Vaš Ddadd
:)
Post je objavljen 14.08.2005. u 12:30 sati.