Jutros ustala rano. Krenula malo kasnije. Razlog cigarete. Naime ja ne pušim, ali moja šogorica da. Zadnja se jutros ustala a nije se moglo krenuti dok ona nije popušila u miru četiri cigarete. Kad se ja sjetim da sam takva bila. Grozno. Krenuli autocestom u 8.20. U 11.30 u Zaprešiću, s jednim stajanjem. Ipak bi bilo previše za klince vožnja u komadu. Autocesta prekrasna,a Hrvatska različita da različitija ne može biti. S jedne strane Sv. Roka 25 i sunce, a s druge 15 i magla. Žarko sam željela vidjeti Malu Kapelu. I jesam. I putovanje jest bilo brzo, a doma nas je dočekao roštilj.
Kila i pol mesa za nas sedam pojedena u ciglih pola sata, procjenjeno u restoranu na 600 kuna s pićem. Kod nas 150. Jest da je restoran restoran, ali razlika u novcima je ogromna, što jest bitno nakon stanjenog novčanika poslije godišnjeg.
Pravac krevet i spavanje do pet. Malo posao i sad blog.
Izvještaj s godišnjeg:
Bila sam hrabra i kupala se.
Nisam ulovila ni Slovenca, ni Slovaka, ni Mađara, ni Nijemca ni na pol sat a kamoli na noćnu žurku.
Jole je visok 165, taman za mene, ali nije ni oka na me svrnuo.
Potrošeno manje od predviđene svote, kao kupiti ću naušnice, a doma me dočekala hrpa računa pa tako i porez na auto koji sam prodala. Sad se kao žali plati pedeset kuna. Ma sram ih bilo.
Telefonski račun mi je dosegao nebeske visine. Moram se malo iskontrolirati.
I sad idem u kino i gotovo.
Dosta mi je ljetnog ljenčarenja.
Da i slavim Gospu prekosutra. Ko i većina Rvata
Post je objavljen 13.08.2005. u 19:14 sati.