Jebena samoća...izjeda me iznutra...ne mogu više...previše vrimena provodin sam...možda san ja kriv...mrzin sam sebe radi toga...nisan ja kriv...krivi su drugi, ali možda radi mene samoga me svi odjebaju...da to je vjerojatno to...znači ja jesan kriv, ne direktno, ali jesan. Prljavci kažu da je sve lako kad si mlad...ali nije, nije lako...možda je lakše, ali nije lako... Zašto se to meni događa???Pitanje koje san sebi postavija miljun puta dok smo ja i Walter Wolf sidili sami na klupi...pitanje radi kojega se mrzin...jedan od razloga. Danas mi je bija jedan od najusamljenijh dana u godini...
Jutro...po dogovoru dolazin na misto i čekan prijateljice za na more...vrime ide...nema ih...vibracija, zvono...SMS..."Sorry sad san se čula sa ostalima, niko ne neće ić"...Koji kurac, po ure nakon dogovorenog vrimena mi javljaju da neće ić!!Povlačin ono "prijateljice"...još jedan razlog radi kojega se mrzin...kakve ja to prijateljice iman...nije 1. put da su me zajebale, bilo je davno, ali svejedno...ali ja glup i naivan, kakav već jesan, mislija, svakome se može dogodit, valjda se neće ponovit...IDIOTE!!!!...vraćan se doma, duvan u ruci...vratija se u krevet razočaran...ni prvi ni zadnji put!
Nadu u čovječanstvo mi vraća drug iz razreda...SMS:"amo na kavu"...super.
Razočaranje br.2:Noć...Najbolji (????) prijatelj zove...iden vanka, reka mu da ću doć za 20 min.-pola sata...ja dolazin, njega nema...mobitel, broj, zvoni...oniša sa drugon ekipon zpalit joint...već san popizdija, ali OK...kaže da će doć za 10 minuti...čekan............20 minuti kasnije evo njega da se samo doša javit, da će se vratit, jer imaju za još jednu...kaže da mogu ić s njim. Inače ne pušin često, ali znan tu i tamo zapalit, ali večeras mi stvarno nije bija gušt...tako mu i rekoh, ali on po svom...objasnija san mu i d se dogovorija sa mnom, ne s njima...kaže dobro, da će se vratit za 10 min (opet)...bija san ja i prije s njini sa ton ekipon...nebi mi bija ni prvi, a ni zadnji put, ali večeras mi se stvarno nije dalo ić, a i tija san vidit ko i šta mu je bitnije...najbolji prijatelj, kojega zna pun kurac i s kojin je proživija masu stvari...ili ekipa s kojon se druži nekih misec ipo dana u vrh glave i svaku večer s njima puši...neman ja ništa protiv njih...u redu su, ali stvarno....uglavnom čekan sam ka i prije, ka i uvik...prošlo 10 minuti...prošlo još 10, kad evo njega, upušen, ne mogu ni normalno s njim pričat ni ništa, a i moran za po ure doma...po ure sidili, ja bjesan ka pas, on se krevelji...pun kurac svega........ka da ga i nema...bilo mi bolje dok san ga čeka...sad znate zašto upitnici kod najboljeg prijatelja
Umoran san od svega...malo mi fali...da napravin nešto šta bi moga požalit...
Ne mogu više...izjeda me iznutra...iden u krevet...za promjenu bit malo sam...
Zahvalljujen se svin svojin prijateljima koji su mi omogućili još jedan u nizu postova prepunog žaljenja i još jedan dan da upotpuni moju kolekciju sjebanih dana....Dragi prijatelji "hvala"
Laku noć
Post je objavljen 10.08.2005. u 00:37 sati.