1. Naučila sam da je najboje sjesti i početi pisati.
2. I tako ja sjedim a kad ono...
3. Jutro je bilo hladno a nebo prošarano bijelim borama od magle.
4. Ma dobro ljudi moji je li to moguće?!?
5. Stajala je usred bašte.
6. I dok sam razmišljala o tome kako me čeka hrpetina neopeglane robe, shvatila sam kako...
7. Ne, ovo jednostavno ne ide
I bilo je tu još stotine ideja. Rečenica. Misli.
I sve su se one nizale jedna za drugom ne bi li negdje u skoroj budućnosti stvorile neki suvisli početak nekakvog teksta koji bi na ovom kalendaru, gore desno, prekrižio datum 09.08.2005.
Nijedna nije bila dovoljno dobra, svaka je imala manu, zastoj u tonalitetu, mrlju na savršenoj boji.
I nimalo ne pomaže ni činjenica što mi nokti zapinju za pukotine među slovima na tastaturi.
Uopće nemam ideje, niti malene ideje da napišem neki tekst.
Zadala sam si teme o kojima bih mogla pisati ali sam shvatila da su sve te teme već toliko prožvakane, ofucane, izlizane i poderane.
Pa zato neću. Neću i gotovo.
Post je objavljen 09.08.2005. u 23:07 sati.