Nekak mi je pun kurac. Onak, dost. Pa bum neko vrijeme prestal objavljivat pjesme. Ne bum prestal pisat, imam ja još kaj za reć. Samo ih neko vrijeme ne bum objavljival. Vraćam se polako proznoj formi. Sad sam se polako vratil u svijet, na posel, u kvart, svuda me ima. Pa imam i o čemu pisat. Oni koji su počeli na ovaj blog svraćati nedavno, vjerojatno nemaju pojma kaj sam ja pisal prije. Kome se da sad ić u arhivu godinu dana unatrag. Pa ću zato, kao svoj novi prozni početak na ovom blogu objaviti prvi tekst koji sam objavio na ovom blogu još davno u svibnju prošle godine.
Malo o muškom sranju
Vjutro nema niš bolje neg se zatvorit u serionicu pa, uz kenju, pročitat novine od jučer. Bilo bi idealno pročitat današnje novine, al to je teško izvedivo iz nekoliko razloga.
1. ko bu se vjutro dizal pa prvo na trafiku po cajtunge?
2. ko ima doma doma pretplatu na dnevne novine?
3. ak se i pretplatiš, ko ti garantira da buš dobil novine kad se zbudiš?
4. ak ih i dobiš na vrijeme, ko ti garantira da ti ih niko ne bu štipnul iz sandučića prije nego kaj ih ti zemeš?
5. ak ti ih dofuraju 15 minuta prije nego kaj se moraš dignut, pa ti pozvone na vrata, dobili buju jezikovu juhu ko da su Jehovini svjedoci.
Dakle, novine od jučer. Treba biti mudar i znati kaj ne smiješ pročitat dan prije. Tak da ti za kenju ostanu lako probavljivi tekstovi. Ipak je rano vjutro. I tak se ti fino uvališ u keramičku fotelju i kreneš po tekstovima. Naravno ne prođe ni par minuta, kad neko na vrata.
"Kaj misliš više? Već si pol vure nutra, ima nas još kaj moramo."
"Odmah"
Uvijek, ponavljam, uvijek vam u tom trenutku zapne za oko neki mali člančić, obično o nečemu kaj vas opće ne zanima u životu, al ovo je baš dobro. I krenete čitat. Dum-dum.
"No kaje, budeš?"
"Daj stari, smiri doživljaj, sad bum. Mogu valjda stisnut govno na miru."
"Brže izlazi, inače bum se ukenjal."
Naravno da niste uspeli dovršit članak, a bogme ni pokenjat se. Al stari je neumoran s lupanjem po vratima, a i stara bi na pišanje svakih pet minuta.
"Znaš da imam slab mjehur."
Izlazite iz weceja, nadrkani, stari otima novine na izlazu. Nema se kaj drugo nego sjest, ispuhat bijes i srknut kavicu. Zapalite pljugicu, lagano otpuhujući dim. Nakon četiri i pol minute počinje vam se opako kenjat. Lupate na vrata weceja.
"Kaj pak sad hoćeš, bil si nutra pol vure, mogel si se posrat kak spada. Pa kaj nemrem u svojoj kući imat pet minuta mira? Da pas mater projektantu i jednom klozetu u stanu, i onom ko..."
Tak on urla, stara se provuče prije vas pišat, jer zna ona da bute opet pol vure nutra. Piša ona, a vi ludi ko puška, skakućete pred klozetom, već tri centimetra otvoreni. Stara je gotova povlači vodu i pere ruke.
"Daj pusti pranje ruku, poslije buš, izlazi više!!!!"
Izlazi ona, vi utrčavate, hlače su još na hodniku bile na gležnjevima i iz vas krene. Pol francuza i dve lizike. Perete ga u tri vode nikak da ode.
Poznat scenario?
Razmišljam si tak, prvo živiš sa starcima, pa s komadom, djeca...
Rijetke su te opuštene jutarnje kenje uz novine. A tak pašu...
Post je objavljen 09.08.2005. u 10:48 sati.