Marketing
Mali čovijek
Stoji moje dijete danas na pragu balkona, u čarapama i kaže: "mama tiša pada, Tiji ne, ne...ne ici vanj"...pametno mamino malo zlato...kako on zna da ne smije bos na kišu.
Onda se popodne vozimo autom i ja iz zajebancije kažem mužu: "a oćemo kupit ovaj stan koji se prodaje?"
A kaže meni Tiji: "ne mama tupit tan, tupit Tiji bombonči"..
Evo još se smijem tim njegovim provalama. :) :) :)
Službeno, od prvog Maja, moje dite laje ka veliko...
stalno nešto melje, staaaalno ponavlja...a najviše ono šta ne bi smio (pižu-pizdu...jebe se...tuja (c) i tako...)
I drago mi je, normalno da mi je drago...al ljudi moji, pa on raste ka iz vode...iz dana u dan sve je veći i veći i jači, i pametniji, i nestašniji (da ne kažem nešto drugo-hvala ti sine šta si mi i danas počupao cviće iz pitara i razbio toplomjer:)
Ali meni nekad, u rijetkim, sentimentalnim momentima mira, fali ona mala beba koja potpuno ovisi o meni, koja mi se nježno uvije u krilo dok usnama drži bradavicu, fali mi njegovo milo i nježno gugutanje i onaj mali, mili osmijeh...
Fali mi ono malo tijelo čija glavica mi je stala u šaku (ma je kurac, ni kad se rodio mi nije stala u šaku :))..mala nježna guzičica...
Uf...sva sam se sad raspekmezila...gledam ga kako spava i samo mi pred očima blinka scena pred spavanje večeras:
-stavlja ga muž u krevet i zaboravio mu stavit kapi u nos (bio je malo prehlađen), a on iz svega glasa zatuli: "tata, tavi tappi u noš..tata...tapiiiiiiiiiiiiiii...tuuuuu (pokazuje na nos)"...
E kad tad nisam dobila čir od smijeha, neću nikad :)))
Malo moje posrano...ja bi da ti uvik meni ostaneš ovako, mali, smišan, sa samo sebi razumljivim govorom.
Bože kako ga volim...(dabogda zauvik bio dite u srcu)
Post je objavljen 05.06.2004. u 00:33 sati.