evo, stigla sam i ja, nakon tolikih blogerica i blogera, došla je i legendarna tonkaaaaa!!!yeah...
no, ajde, ajde nemojmo sad pretjerivat, jer, dal ću bit legendarna, to sad ovisi o svima Vama koji čituckate ove moje stvarčice...
Anyway, imam nekaj zbilja dobrog i fakat jedva čekam da vidim vašu reakciju na ovo...krecem za...3...2...1...držite se, lansirali smo se!
Bilo je to prije nekog vremena, al ne ipak toliko davno da bi se moglo zaboravit. Bilo je popodne, sunce je obasjavalo moju kućicu u cvijeću (čitaj, moja kuća, moj dom, kak hoćeš), i zazvoni meni zvono na vratima... pa kaj sad...niš čudnog...jel da?...e pazi sad ovo...na vratima je stajala moja susjeda, sva nekak u bedu i utučena, i ja si mislim, pa kaj se sad moglo dogodit, ne?, i pitam ti ja nju, ajoj, susedica, pa kaj je vama?
"Ajoj, ćerce, jel imaš ti možda toplomjer, mi smo svoj potrgali, a tak nam treba...", ja si sad mislim, pa kaj se njoj u kući događa, jel joj neko bolestan, ili kaj je bilo dok je tak sva ucmoljena...
I, dam ja njoj toplomjer, i već ga ona uzme u ruke i htjela je zgibat, kad ju ja priupitam, za kaj joj treba toplomjer, (mislim, ionak je moj, ziher imam pravo znat kaj bu s tim radila...)
"ajoj, pa treba mi za svinju, čini mi se da ima temperaturu, pa joj moramo izmjerit..." (a njima se mjeri temperatura tak da im se toplomjer zabije u guzicu, kolko sam ja skužila...). Vjeruj mi, bila mi je to najluđe posuđena stvar ikad u životu...pogotovo kad mi je moja "ljubazna" susjeda htjela ponovno vratiti "korišteni" toplomjer. Možeš si predpostavljat da sam najuljudnije odbila...
Post je objavljen 07.08.2005. u 22:10 sati.