Marketing
ODA ANDREJU
Ti koji bijaše naša zanimacija
naša tema razgovora, naša radost
naše misli, naš neostvareni razuzdani san
sada ostadeš sam.
Plačeš li o, Andreju
Plačeš li jer ti više nema tko wc papir trošiti,
noću te buditi i
8-satne razgovore tebi posvetiti.
O, Andreju, voljel te itko kao mi?
Budiš li se noću, i vrištiš li jer nitko
više ne spava u garaži u kojoj jedeš?
A napkinsi tvoji ostaju čitavi
O Andreju, brišeš li suze njima?
Crtaš li nam odraze lica?
Ali Andreju, o Andreju, ne reži žile
jer, voljesmo te
o, voljesmo te.
BY PRISIONERA
Odmah da se razumijemo, ograđujem se od ove ode, napisala ju je Prisionera, ona ista Prisionera koja se žalila da previše pričamo o Andreju, ali oda odaje sve, vratile smo se iz Rovinja i uhvati nas teška nostalgija za nečim. Aj ke bergvensa, ja jedino poželih napisati odu svom rođi Rogeru Sanchezu, dragom Dj-u koji gostovaše u Rovinju u Monviu, a ja ga ne vidjeh. Od sad znam kako tip izgleda, pogledajte ga, 
faca koju su tražili svi stranci po Rovinju, obično su zaustavljali nas četiri tržeći da im objasnimo put do Monvia dok smo mi "hrlile" doma. Prebolno da bih pisala, valjda vam je jasno da nisam bila na toj "večeri poroka", no rakijica rane liječi, ali nikad ne izliječi…
Inače Rovinj je prekrasan, imalo se toga dosta za vidjeti, stara jezgra grada je prekrasna, čula sam priču o Sv. Eufemiji (aha, prvo o rođi Rogeru, a onda o svetici, tako treba). Išle smo svakodnevno na plažu, osim drugog dana kad od opeklina nismo mogle izaći iz «garaže», svako jutro jedno jaje organizmu snagu daje, a večer-šetnja i tako je prošao naš boravak u Rovinju. U famoznom Monviu smo bile svega jedanput (to neću još dugo prežalit), inače to vam je kompleks diskova s različitom vrstom glezbe, uglavnom za svakoga po nešto, a stranaca prepuno. Osim Monvia moram spomenuti Havana club, Havana vam je tik uz more, prekrasan ambijent, mjuza, sve 5…
A onda šećete gradom, srećete strance i onda na pokojeg Balkanca koji psuje ženu jer mora ta ući u svaku trgovinu pokraj koje prođe, bolje da ga ne citiram…
Već je kasno, neda mi se pisati, no moram spomenuti još samo svoje kazneno djelo koje počinih večeras. Majko mila, nisam vozila svega 11 dana da bih izašla na autoput, «prošišala» sam izlazište i napravila ono što viđate na Tv-u kad se pokazuje kakve sve gluposti ljudi rade na autoputu. Ma zapravo ne znam smijem li to napisati, što ak mi tata sazna, a i brat bi bome lako mogao čuti..
A joj, dakle kad sam "prošišala" izlazak sljedeći je bio tek za 32km, a na putu mi je stajao tunel SV. ROK, mjesto gdje se vrlo «lako» možete zaokrenuti ako nema gužve. Bojala sam se policije, kamera, no sa mnom je bila žena s malim djetetom i ohrabrivala me na nešto što znam da ne smijem napraviti, no bila je magla pa me kamere možda nisu ni uhvatile, možda ih i nema pa se ja zaokrenula i vratila drugim trakom, a tip gdje sam izlazila nije skužio s koje sam strane stigla, valjda… Rođak je rekao platit kaznu ako slučajno ispadne da sam uhvaćena na djelu, trebalo bi mi uzeti vozačku, znam. Počinila sam nešto što nisam mogla ni zamisliti, najveći prekršaj do sada, no srećom sve je prošlo bez posljedica, za sada.
Tako vam je to kad vas zovu EL VIVORA, a ja nakon svega još na večeri zasladih hranu, u nekom pristojnom restoranu s odličnom klopom…
Živjeli vi meni…
Post je objavljen 04.08.2005. u 01:20 sati.