veceras me puklo da pisem o necemo jako ozbiljnom kao sto je zivot!iako imam tek 14 godina i nisam prizivila ni sestinu svog zivota (bar se nadam da cu dozivit 80) mislim da zivot nekad zna bit tako glup i bezvezan da ga opce nemas volje prozivit.naprimjer nije mi jasno zasto ima dana kad jednostavno placem.povod tome moze bit neka mala sitna nevazna stvar koja jos vise produbljuje tu bol u meni da nemogu sprijecit suze da poteknu.znam kad u tim danima pocnem plakat da nemogu stat jer uvik nadem neki razlog neku glupost da placem.i bas u tim trenucima nezelim zivit nezelim docekat trenutke u kojima moran odlucit sa cu dalje, ocu li jednostavno odustat ili cu pokusat dat sve od sebe da pravilno odlucim i da kasnije ne pozalim.kad sam bila u makarskoj dozivila sam takva dva dana u kojima sam razmisljala tj. smatrala da nemogu vise zivit.npr. sad cu ici 8 razred iako prolazim s pet moji roditelji misle da ja opce ne ucim i da je mene briga za ocjene.ali istina je da kada cekam da nastavnik kaze koliko sam dobila iz ispita meni dode muka i nemogu pricat jer se bojim da sam dobila losu ocjenu i da cu sve razocarat.ili npr.kad tribam odgovarat neki predmet ja nemogu od straha razgovarat s nikim iako znam da sam ucila i da znam za 5.nekad znam plakat jer mislim da necu nista postic u svom zivotu i da cu bit crna ovca svoje obitelji.bojim se da cu razocarat sve i da opce necu zavrsit gimnaziju i da se nikad necu upisat na fakultet.i da cu izgubit sve, bas sve.svi misle da je meni zivot lagan i da me bas briga za sve, nije bas tako jer sam saznala kad sam isla kod fizijatra,zbog kraljeznice, da mi je stres kriv za vecinu moj problema vezanih uz krljeznicu.jer ja imam tonu obaveza svaki dan i izadem u 8 uri ujutro a vratim se kuci u 8 uri navecer jer imam obveze koje moran izvrit kao sto je muzicka 4 puta tjedno,engleski 2 puta i vjezbe 2 puta tjedno, plus sedam sati svaki dan u skoli.ali ja se ne bunim nije to da su mi roditelji tili da ja idem na sve to.ja sam sama odlucila da ocu imati sve te obveze.i bas zbog njih ja sam postala jako odgovorna osoba,(sto se tice obveza).a sto se tice svega ostalog pa nekad znam bit zabrinuta za neke stavri za koje nebi tribala bit i onda svatim da se ponasam koda imam 30 a ne 14 godina i shvatim da ipak zelim prozivit svoj zivot i dozivit dobre i lose situacije u zivotu, i zelim ga prozivit najbolje sto mogu jer ipak tko se izvukao iz zivota ziv!!!
Post je objavljen 03.08.2005. u 23:53 sati.