Dragi verni posetitelji ove ljupke stranice, ja vas sve pozdravljam. Odlazim na odmor i neće me biti dve nedelje. Nemojte da povenete od jada. Molim tugaljivije prirode da se ne bacaju sa litica, da ne gutaju živu sodu i sredstva za otpušavanje govana i štroke iz cevi kojima se govna i štroka sprovode do angelski čistih i svežih reka, neukaljanih kao pobožna duša.
Takođe, vidim da stranicu često obilaze neki našijenci koji prebivaju u varoši Toronto. Pošto ja hoću tamo da živim, slobodni ste da mi ponudite brak na sismis@gmail.com (predmet: Brak i neobavezan seks).
Još jedno takođe. Takođe, ja sam u Istri od nedelje, pa ako vas ima u blizini nekih raspoloženih za druženje, dostupan sam na sismis@gmail.com (predmet: Druženje i neobavezan seks).
Moram još samo nekoliko reči o problemu koji ovih dana rastrže moje biće, a danas je rastrzavanje kulminiralo. Agencije su danas prenele najtužniju od svih tužnih vesti - da se odnosi Srbije i Makedonije popravljaju. Zašto, o zašto gospode? A tako se lepo zakuvavalo, tako je lepo obećavalo nekim sukobom.
A što mi lepo ne zaratimo? Ima sto dobrih razloga, svaki velik k’o ostrvo Menhetn.
1. Njihova zemlja je u stvari naša zemlja.
2. Bili smo pod makedonskim jarmom više vekova, tada su nas oni nabijali na kolac i silovali naše sestre, majke i sveštenstvo, palili nam crkve i opet silovali već izjebano sveštenstvo.
3. Oni nama kradu pesme i kažu da su to njihove pesme, a nisu.
4. U njihovoj himni kažu da su Pitu Guli, Goce Delčev, Sandanski i Dame Gruev heroji, a mi znamo da su bagra. A imaju i imena kao neki poslastičari.
5. Makedonac, pa to je jedno obično govno, zna se.
Uostalom, dok je Srbija krvarila u nekolicini pravednih ratova u poslednjoj deceniji XX veka, ti bedni Makedonci stajali su po strani, pekli paprike za ajvar, skupljali leblebije, jedni drugima klimali glavom i odgovarali: „Blagodaram“. Pa jel’ to u redu? Nije, naravno da nije u redu. Uostalom, jedino s njima od celog komšiluka nismo ratovali, tako da razum nalaže da se pobijemo.
Ja, recimo, znam jednu Mirjanu. Ona je Makedonka, i treba li to posebno naglašavati, pokvarena i prepredena osoba.
E ta Mirjana, ona je stalno provocirala u vezi vladike Jovana i uopšte je često udarala na srpsko samodržavlje i nacionalni ponos, na crkvu, otadžbinu, kralja i na ocila. U nekoliko navrata izazivao sam je na dvoboj iza memorijalnog centra Cesare Battisti u Trentu i u tim dvobojima je pošteno tukao, da bi joj na kraju uvek opraštao život. I čime je to ona meni vratila? Uhapsila egzarha Vraniškovskog i arhiepiskopa ohridskog Jovana, bacila ga u tamnicu „gde akrepe davi memla“ i neće da ga pusti.
E Mirjana, Mirjana. Upaliću ti bre ambasadu i ambasadora, razumeš, pljunuću ti u Biljanine izvore, zaćiće tebi jasno solnce. Vrati mi popa živog, neokupanog i neobrijanog, kakav je i bio pop, pa neću da te sravnim u celini.
Post je objavljen 03.08.2005. u 15:27 sati.