Eto, još sam na moru. Čamim u internet-caffeu u Rovinju, jer vani pada kiša kao da je armagedon maltene. No, dobro... Kurac dobro!! Danas navečer bi trebao biti u Puli na Calexicu, a prognoziraju kišurinu cijeli dan. Jebe se bendu, oni su natkriveni. Ja sam taj koji će pokisnuti. Ali nadam se čudu i prestanku dažda.
Inaće, ništa uzbudljivo se ne događa. Spavamo, jedemo, kupamo se, spavamo na plaži, peremo se slatkom vodom, jedemo, pijemo i tako sve ispočetka. Richard između svega ovog i uživa u ženskom društvu. Barem netko, ako već ne mogu ja. Mogu se barem hvaliti da imam prijatelja koji ima žensku. IIIHHHAAAAAA!!! Nu...
Ne bi trebao ni pisati ovo. Trebao bi nabavljati hranu za svoje drugove, koji čame u našem iznajmljenom stančiću i vjerojatno nestrpljivo očekuju moj dolazak sa naramkom dobre hrane. Bilo kakve hrane. Odo ja tada, a Vi držte fige da se ukolne oblaci crni i da dažd stane jednom zauvijek (multi bene romantisch poezija). Čekvlbekulec!!!!
Post je objavljen 03.08.2005. u 13:40 sati.