U malon dalmatinskom mistu lito, vrućine, priko 40! Upekao zvizdan, čelopek, omara, ajme…
Baba: Auuuuu – vrućo! Vrućo!
Dida: Bogami je! Je – bogam´ je! Vrućo! Vruu-ćo!
Baba: Uuuuu ča je ovo… ča je ovo došlo…
Dida: Eeeeee…
Baba: Peče, peče ki na gradele! Ooooo…
Dida: Nu, teke min pribac´tega graška i karote.. e, e – teke nalivo.. dobroje…
Baba: A judi moji ča je ovo…
Dida: Pakal i gotovo! Cili sen se ja spotija uf…
Baba: Pakal! Pakal! Ogenj pakljenski, ča bi donAnđelko reka! Biće jema priko 40, a?!
Dida: Jema dakuće. Priko! Priko! Uf… Nu, teke okren´tega sladojledića.. e, e otu Snigujlicu… e dobroje… aaaaa, ova sparušćina nije nit´za pasa, a kamol´za čovika…
Baba: Nije, nije! Ni pasa ni ćovika, eeee…
Dida: Vrućo! I priko-vrućo!
Baba: Priko-vrućo, priko-vrućo! Baš oto!
Dida: Čelopek!
Baba: E, dakuće! Uuuuu…
Dida: Aaaaaaa…