Marketing
Evo opet mene...
Joj ala sam popizdeo, kako sam popizdeo...
Znate kada vam mrak totalni na oci padne, kada vam sve padne ko kula od karata i kada vam sve ode u tri lepe...
Meni se to desilo. Lepo postar donese primanja i ja KONJ ih stavim na stolicu u mojoj sobi i legnem da spavam, kontam baka je u zadnje vreme mirna sve ce biti O.K. Al ne lezi vraze, budim se ja na stolici de su bile pare sedi baba a od para ni traga, znaci 20000 dinara (to je oko 250 eura) nemaaaaa...
Ja pitam bako gde su pare, ona koje pare... (u meni blago pucanje sistema ali cutim) pare koje su bile na stolici gde su, ona me gleda belo, vidi se nema blage o cemu govorim i krene da prica o Snezi (mojoj mami koja je umrla pre 5 god.) i Marku (meni) kao da smo tu u drugoj sobi, a znam da niko nije ulazio jer jedino ja imam kljuc od stana. Znaci celo moje primanje za jedan mesec, sve pare za racune nemaaa a ja ne smem ni rec da kazem... baka blage nema kada je pitam de su pare, obrno sam sva mesta gde je obicno skrivala pare... nista... Znaci totalis NISTA da ne spominjem to sto u novcaniku imam jos oko hiljadu ipo dinara i ne znam sta da radim... na ocima mi je mrak, vrat me boli, sve sam obrnuo ali para nigde... jebem i sve te pare na kraju cu morati kao neki pateticni kreten od drugih da pozajmljujem... nekada stvarno zamrzim sve zivo na svetu zbog tako glupavih stvari. Jebem ga nikada, ALI NIKADA nisam bio materijalista, uvek govorim "jebes pare" a sada zbog njih sizim. Lekova imam jos za veceras a ako kupim sutra Tegretola onda cu bukvalno spasti na tudju milostinju >:( Jebem ga pa nisam valjda spao da zivim od tudje milostinje... joooojjjj samo kada bih je vec jednom smestili u taj dom... kako je uzasno sto to mislim...
Post je objavljen 29.07.2005. u 20:22 sati.