kad čovjek previše razmišlja o nekim postupcima ili pak odlukama, često se dogodi da upravo krivo odluči tu odluku ili napravi taj postupak..
i neki put napravi nekaj stvarno glupo i nepromišljeno...i želi to nazad..i lijepo je kad to i dobiješ...a opet, neki put misliš da nešto želiš, a kad to imaš, nastane milijun novih problema, pa ti je dosta svega i naradije bi sve to skupa poslao k vragu..god damn..sve te neke zbrke...
i zato ja puštam mozak na pašuuuuuuuuuuu..i briga me..šta će bit, bit će..nema sad tu nekih konfuzija ili dvojbi..kaj sam napravila jesam, i gotovo..samo jednom se živi, i kažem da želim na svojim pogreškama učit, a ne na tuđim, i neću se zamarat..da..baš neću..sjest ću na livadu i gledat u nebo...kako prolaze oblaci, ako će ih uopće biti..i uživati u prizoru, u tom samo jednom trenutku koji traje samo taj jedan put..i više ne..bit će i drugih oblaka..ali nisu to oni isti koje sam gledala sjedeći na livadi..da...i mozak mi je na paši..na paši punoj cvijeća i tih oblaka..zato i pišem..nebuloze..upravo je proletio jedan oblak iznad mene...u obliku..-oblaka..da....
PeAcE
Post je objavljen 26.07.2005. u 11:04 sati.