Ovog vikenda sam se malo vozio u subotu, a u nedelju sam, između ostalog, proveo pola sata na parkingu, sa krpama i kofom vode: skidao sam naslage štroke iz unutrašnjosti kola, sa volana i komandne table. Auto je sav šupalj uglavnom stajao na parkingu nekoliko poslednjih godina, i više od bilo koga drugog su ga vozili majstori masnih ruku - mož misliti na šta je ličio volan. A u nedelju uveče sam ponovo gleao "Blue velvet".
Jutros sam usnio čudan san.
Negde sam sa X, u nekom stanu, pričamo kako treba da telefoniramo komšiji ispod zbog neke garaže ili nečeg sličnog. Nije priča iz prošlosti, pošto koristim reči "naš stan", kao po navici, ali i "tvoj stan", sadašnja situacija. Bilo je tu još neke priče, vožnja kolima, ali se ne sećam detalja. Izlazim, noć je, na parkingu sam ispred njenog stana na Novom Beogradu (tamo smo dugo zajedno živeli), eno moje krntije ali nešto nije u redu sa njom. Motor radi u mestu, klinci otvorili vrata, potrgali masku od komandne table, razbacali neke stvari, uključili motor. Klečim na vozačevom sedištu, zavlačim glavu pozadi, vidim da su još uvek tu neke stvari koje su ostale u kolima. Nema frke, lako ću srediti masku, dižem glavu, a ono auto sam ide. Negde sam van grada, promiče isprekidana linija na asfaltu (kao kod Linča). U susred dolaze farovi, auto mi ide u susret, za malo me mimoilazi ali prolazi sa moje desne strane. Tek onda uspevam da sednem, hvatam volan i stajem sa strane. Okrećem kola nazad ka gradu, ali jedva, nekako ne uspevam da nabodem pedale. Krećem polako nazad, i to je kraj sna.
Kad sam se probudio, u prvi mah sam vizuelizovao (kakva reč!) svoj auto kako se nalazi na svom uobičajenom mestu na istom starom parkingu na Novom Beogradu, gde ne živim već 3-4 godine.
*******
Nesporan je uticaj filma na ono što sam sanjao. Još sam i dobro prošao, kad je Dejvid Linč u pitanju.
U mojim snovima se često (skoro oduvek) javlja automobil sa nekom svojom simbolikom. Vozim ga, ali ne mogu baš dobro njime da upravljam. Pokreti su mi često mlitavi, usporeni, auto ide nekim svojim putem. Često se kreće polako, van kontrole, a ja nikako ne mogu da nađem kočnicu. Ili volan ne reaguje. Nikad se nisam sudario, ni sleteo sa puta, ali su vožnje uvek na granici incidenta. Ovaj put se auto sam kretao. Šta li to simboliše - ako ikakva simbolika postoji? Možda moj doživljaj vlastitog života, nemogućnost njegovog kontrolisanja, stvari koje se odvijaju mimo moje kontrole. Sedim za volanom, više svedok nego kao vozač; pokrećem volan i pritiskam pedale, ali to kao da ne utiče na kretanje auta.
Post je objavljen 25.07.2005. u 12:23 sati.