Godina je 2005-a, ali i uza sva tehnoloska dostignuca u ovom se gradu lubenice prodaju i sa konjske zaprege! Ljeto je i vrucina da se asfalt topi, a sunce odskocilo. Sjene su kratke, da krace ne mogu biti. Razmisljam da li otvoriti prozor i pustiti vreli i vlazni zrak u unutrasnjost automobila, jer zelim fotografirati scenu na drugoj strani ulice. Snimam i vidim da je to jedan stari konjic koji je vec davno odradio svoje. Strpljivo stoji i misli svoj jad. Za lubenice su napravili strehu (jer tko ce ih kupit ako su uzarene), cak se je i gazda skrio pod nju. Samo konjic stoji i nema se kome niti pozalit!
Nastavljam voznju i sa prvog okretista se vracam. Zelim da konjic, za utjehu, barem jedan dan bude glavni glumac na mome blogu. Pa i kad bi znao, kakva bi mu to zadovoljstina bila za pretezak rad i patnju?!
Post je objavljen 23.07.2005. u 11:48 sati.