Sinoć kasno, na puškomet od doma, na semaforu: krk! Propade papučica od gasa – već poznata stvar, otkačila se sajla. Prevučem kola lagaaaano preko raskrsnice, izguram ih na trotoar i ostavim. Naravno, policija je zamjetila moje usporeno kretanje, samo su stali pored mene i svirnuli. Ja im pričam sajla, papučica, trotoar, oni ćute i gledaju belo, kao da su marsovci preobučeni u policajce, ni da beknu. U neko doba odmahnuše rukom i odoše.
Ionako sam jutros imao zakazano kod majstora. I tako ponesem parče gurtne za roletne, klešta i šrafciger da se nađu, pa do auta. Na sajlu sam nastavio gurtnu, haubu ostavio pritvorenu, a ruku izbacio napolje kroz prozor i tako vučem onu gurtnu i cimam gas, a drugom rukom sve radnje radim: motam volan, menjam brzine, dajem migavac. I klaj klaj do majstora.
To je već treći put da tako vozim kola. Prvi put sam direkt za sajlu cimao, i vozio uz Košutnjak, sve sam prste izgulio. A prošle godine, baš u ovo doba, dočekivali smo neke Engleze na aerodromu. Ja pokupih jednog i njihov prtljag, pa ajd na Dorćol. Kola nikakva, molim boga da me ne isključe iz saobraćaja. I pitam Engleza hoće li da prođemo kroz centar, hoće, i odosmo mi na Gazelu pa kroz Kneza Miloša, pokazujem mu stop the bombing nau, znam da je to strancima čudo neviđeno. Kad ono, tačno u podne, na semaforu ispred najvećeg čuda, bivšeg generalštaba, crče sajla od gasa – ui ar in trabl nau, d kar is ded – ukapirao suvozač šta je, iskače i brzo izgurasmo kola na trotoar. Šta sada, ko će pre doći da nas tera i jebe sve po spisku, policija ili vojna straža, kad spazih smotanu gurtnu u kolima, ostala od ranije kad sam nosio nešto na paktregeru. I tako reših problem za minut, i poznatom metodom se dovukosmo do Dorćola. Kad smo se uparkirali, Englez kaže – ajm impresd. Smejem se, mislim se da li da mu priznam da je u tome tajna naše nepobedivosti – ali oćutah, bojim se shvatio bi bukvalno.
Post je objavljen 21.07.2005. u 23:29 sati.