Na tv-u upravo završava ekranizacija bajke o princu pretvorenom u žapca kojeg može spasiti jedino princezin poljubac, a koju on zauzvrat mora oženit i volit do smrti. S tim u vezi meni na pamet pada nekoliko misli, a kako odmičem s ovim redcima sve ih je više. Romantik je probudio racionalista da zapiše što je pisac htio reći. Nameće mi se misao da je ovo jedina bajka (koliko ja znam) u kojoj je princ u nevolji do te mjere da potrebuje princezu za spašavanje. Prema tome govorimo o ozbiljnoj nevolji! Koliko je meni poznato i bajke su pisali muškarci kao i sve napisano do unatrag par stotina godina pa mi se nameće misao da je ovakvu bajku morala prišapnuti na uho jedna dobro frustrirana muza. Princ je pretvoren u žabu, u ovom slučaju zbog nevjere, uoči dogovorenog vjenčanja na neviđeno i to u procesu u kojem presudu izriče majka uvrijeđene (ne)suđene nevjeste ne osvrćući se na prijedloge obnašatelja dvorske dužnosti, dežurnih osuditelja muškoga roda. Muza se svojski potrudila začinit stvar, a pisac je valjda šablonski zaključio happy end-om. Zanimljivo je i to da je film pušten u ove kasne sate kad svi romantici spavaju snom pravednika i sanjaju svoje prinčeve i bijele konje. Više nego njima potreban je samo ne (očitim) romanticima. Valjda?! A za njih možda nosi subliminarnu poruku: od princa možeš učinit žabu kao što od žabe možeš učinit princa. I za jedno i za drugo ti je potrebna čarolija! Nevezano uz film, moja bi mater rekla: žena od muža može napravit magarca ili čovika... i bez čarolije! Al' to bi ona rekla. :-) Vi govorite šta vas je volja... svaka druga životinja dolazi u obzir! :-))))))
Post je objavljen 21.07.2005. u 01:46 sati.