Marketing
Mustaći
“Poštovani gledaoci, nalazimo se na prelepom stadionu Galatasaraja u Istambulu, na kome se skupilo preko 40 000 ljubitelja fudbala i verujte mi na reč, samo policijski psi nemaju brkove!” – neki srpski fudbalski komentator, zaboravio sam mu ime
Mustaći su postali trade mark arapskog sveta. Nije preterivanje, pravi je podvig naći muškarca bez brkova. Tako je bilo i kod nas do skoro. Svačiji deda ili pradeda je imao brkove. Nedavno sam pogledao jedan kratak film brace Lumier, jedan od prvih njihovih filmova, u kome su jedno 10 minuta snimali radnike u nekoj francuskoj fabrici kako rade (kakvo dramaturško remek-delo!). Bukvalno svi koji su se pojavili u tom filmu imali su kapu i brkove. Žene tad nisu radile u fabrikama, ali sigurno su i one imale brkove.
Ipak, danas živimo u 21. veku, postoje globalne ikone prema kojima se muškarci i žene modeliraju. Zapadna instant kultura ima ogroman uticaj ovde, pije se pepsi (videli ste na fotkama), sluša se Šakira itd. Ali, brkovi nikako da nestanu. Ja sam se sa ovim problemom odmah uhvatio u koštac, čim sam došao na Bliski istok. Morao sam da nadjem neko logično objašnjenje. Pričao sam sa mnogim brkajlijama o njihovim porivima da puste brkove, i dobijao razne odgovore. Svi se slažu u tome da su brkovi baš lepa stvar na licu. Pored ovog, neki su nabrajali i sledeće razloge:
- Brkovi su mačo. Muškarac nije muškarac bez brkova (šifra Omar Šarif)
- Brkovi su sexy. Žene vole da ih se šašolji, naročito ako brkajlija zna kuda da ih proveze
- Brkovi su kreativni. U društvima u kojima je životni standard nedovoljan da bi se razlikovali po odeći, brkovi predstavljaju polje za kreativnost.
- Brkovi su korisni. Možete ih nesmetano i u društvu gladiti dok razmišljate, za razliku od one druge stvari
OK, sve je ovo zvučalo logično, ali ipak nekako nedovoljno. Nešto je tu nedostajalo, neki malter da sve ove mini razloge ugradi u čvrst argument.
Zato sam odlučio da se oprobam.
Prestao sam da brijem brke pre jedno mesec dana. Na početku su bili malo stidljivi, kao oni tinejdžerski. No svakim danom su jačali, a i ja sam ih obilato hranio tako što sam supu svaki dan jeo bez kašike (šifra Japan). Uskoro su moje iračke kolege i koleginice počele da primećuju promenu, ali su se samo smejali misleći da je to trenutni hir. No ja sam postajao sve ponosniji na svoje brke, i čak počeo da se na pauzi za ručak savetujem sa starijim brkajlijama o tome kako ih pravilno odrzavati. Jer, znate, nije dovoljno samo prestati sa brijanjem. Vrlo brzo krenu da uskaču u usta, čak i u nos. Zatim, mora da se vodi računa i o obliku, neće oni sami po sebi da postanu mačo, sexy, kreativni i korisni (mskk).
Što se tiče oblika, odlučio sam se za tradicionalni arapski trougao. Nije težak za održavanje, malo troši, udoban je i rezervni delovi nisu skupi. Uz to je ovaj oblik odličan za infiltriranje u iračke redove, i uz iračku vozačku dozvolu, koju sam pre par meseci nabavio na pijaci (cena bude oko $10), mogu slobodno da se šetam po gradu. Kasnije sam dodao ove držače sa strane, mali uticaj američkih filmova o mačo kamiondžijama.
Mogu vam reći i da sam dobio na autoritetu. U arapskom svetu je i inače teško steći autoritet pre 50-te godine života, i to sam s vremena na vreme osećao u poslu. Brkovi su mi doneli tu prevagu, taman toliko da ljudi uzmu za ozbiljno to o čemu pričam. Sad i kad sam sam svi mi kazu Vi.
Koliko su sexy izmeriću za tačno 3 nedelje kad se budem video sa devojčicom. Prvo se malo bunila kad sam joj poslao fotke, rekla mi je da će svi misliti da je tučem kad smo sami (Eto još jednog dokaza da su mustaći mačo). Onda se predomislila i rekla da ih nikako ne skidam dok se ne vidimo. Šta da vam kažem, već rade. Uvideo sam benefite nošenja brkova posle samo mesec dana i shvatio da je upravo to taj malter sa početka priče – lično iskustvo. Neke stvari postanu jasne tek kad se probaju (politika, dop, suši, snowboard.. )
Post je objavljen 16.07.2005. u 20:06 sati.