Marketing
Ima li spasa?
Prekjučer sam na povratku s kupanja sreo mačkicu na cesti. Stajala je nasred puta i gledala negdje, tko zna gdje...
Prolazeći kraj nje, samo sam je podignuo jednom rukom, pazeći da je ne ozljedim. Mijauknula je.
Spustio sam je, pomilovao i vidio da joj je jedno oko zatvoreno. Gladna, žedna, iscrpljena, umorna svojim jadnim malim, kratkim životom... Jadnica :(
Prijatelj se približio i sagnuo nad nju kao i ja. Nismo joj mogli ništa dati, jer nismo imali. Ni kapljicu nečega, mlijeka ili sl., niti mrvicu kruha... :((
Ljudi moji, da bar mogu reći da je mijauknula! ...Ona je cvilila... Morali smo je ostaviti.
Nakon par metara sam zastao i opet čuo isti zvuk. Okrenuo sam se prema njoj, ona je u prvi tren stala, a onda krenula prema meni, u nadi da ću joj dati bilo kakvu hranu, počela se motati oko mojih nogu, lizati mi tenisice.. Isuse :(
Rekao sam joj da joj ne mogu ništa dati, ali me nije čula. Onda sam joj tihim glasom rekao da mi je jako žao, i mislim da me shvatila.
Napustili smo je, i nakon prvog zavoja se više nismo ni morali okretati jer je nije bilo. Mogao sam se samo pomoliti da njenim patnjama brzo dođe kraj :(
Kako je život okrutan.
Post je objavljen 16.07.2005. u 11:44 sati.