Otkako sam otvorila ovaj svoj blog jos nisam odlucila o cemu da pisem.
Gledala sam druge i pomislila kako je ovo mozda dobar nacin da se istresem negdje, misli , zivot i prozivljeno, ali ne htjejuci navukla sam se na uredjivanje i izgled.
Bas je to i inace tako u zivotu, cesto je bitniji omot od sadrzaja.
ok. i na takav nacin se moze sebe prezentirati, netko ima crnu podlogu(meni je koma), neki su poput djecijih crtica, neki pokazu sto sve mogu i znaju na kompu(treba puuuuuno vremena za to naucit) i kaj
skuzim da bi mi trebalo sate i sate presjedit i naucit html, css, a-z, e jebi ga. pa mozgam mozgam (uzalud) jeli mi to bitno??
Kaze mi moj muz da je vidio te blogove, pa njemu je to bezveze, nema sexa i porno slika.. kome je to zabavno,, ajd dobro ako ima viceva... inace bezveze to kaj rulja pise dnevnik da svi citaju , nemaju pametnijeg posla...
e sad u cemu je kvaka... bilo mi je jaaaako ruzno nekad , sada mi je sve ok u zivotu ALI
ostao je trag, i neke reakcije, neke misli, nesto nesvjesno sto mi moze pokvariti dan, nesto sto mi neda da se opustim , otvorim, da sve bude jednostavno...
jedan moj prijatelj kaze ;da cim nesto cujem stvaram si konstrukcije i to u negativnom smislu.. pa neka mu bude nisam jedina to i je zenska karakteristika....analizirat do atomske jezgre... ali ja -
moj pogled ode u crnilo.Ljudi to osjete i krivo protumace.Nisam hladna, skrta ,sebicna, volim sve ljude, zivotinje, prirodu i hvala bogu ne znam sto je zavist , postujem svaciji izbor bilo cega ..nesto nedostaje...totalno sam blindirana.. jer se bojim.. davno sam naucila kako moze biti bolno otvoriti srce i sebe najblizem , traziti ljubav
Post je objavljen 15.07.2005. u 15:35 sati.