Dragi i ja se valjamo po krevetu. Zapravo ne doslovno, odvaljali smo što smo htjeli i sada se onako odmaramo. On u principu čeka da prođe koja minuta da može mirne duše otrčati po cigarete i zapaliti si „cigaretu after“. I draga me...
„Joj kak ja volim tvoje cice“.
„He, a ko ih ne bi volio?“, i smijem se...
„Ma stvarno su prejebene, znaš.“
„Gle dragi, uživaj dok možeš jer neće dugo biti ovakve“.
On se naglo diže u sjedeći položaj i sa čuđenjem pita: „A zašto?“
„Starim, starim... Već su lagano krenule prema jugu, a kad ih još klinci iscijede ostati će samo koža koja visi do pupka.“
„Pa budemo ti platili operaciju, kaj? Ja neću moći živjeti bez dobrih cica.“
E sad se i ja dižem u sjedeći položaj.
„Pička ti materina, pa neće to biti samo moja djeca! Ti si trebao reći sad da ćeš me voljeti bilo kakvu, a ne mi silikone predlagati!“
„Ma dobro, kaj se ljutiš, dogovoriti ćemo se...“, neuspješno pokušava spastiti situaciju.
„Hoćemo se kurac dogovoriti!“, i iz protesta se okrećem na drugu stranu.
Sad on pokušava izgladiti stvar pa me nagovara, ljubi, draga i sve završava kako je i počelo...
Post je objavljen 11.07.2005. u 12:42 sati.