Moj prijatelj Michelangelo i ja ne propuštamo ni jednu izložbu.
- Večeras u Muzej za umjetnost i obrt? - predloži Miškec.
- Može! - složim se ja, kao i uvijek. Kad se radi o umjetnosti, Miškec je glavni. - Kaj ima?
- Bidermayer.
- Ma ne pitam te koji slikar, nego ono poslije svečanog otvorenja...
- Kao prvo, Bidermayer nije samo slikar, jer sam vidio, kad sam dostavljao kremšnite, i neke kipiće, i čaše...
- Da, da, znači klopaju se kremšnite, a kaj je bilo u tim čašama?
- Ma ništa, čovječe, to je Bidermayer napravio za ukras...
- Znači nema soka?
- Ima, ali ne u tim čašama...
- Uh, zamalo si mi pokvario umjetničko veselje. Dakle, kremšnite i sok? Već vidim da će mi se izložba svidjeti. Taj Bidermayer je pravi slikar, a ne kao neki koji jedva donesu bobi-štapiće u vrećici.