taman san obidva. riža, šniceli, pomidora,... dobro san se natuka. bia san gladan ka vuk. a di neću bit kad san se taman vratia s jedrenja. riknia san totalno.
toliko su me vitar i valovi izlomili da mi je bilo slabo. kad san izaša na obalu i popia vode (cca dvi litre) došlo mi je brumat. sva srića suzdrža san se jerbo bi u protivnom totalno spizdia onu golu slovenku. bog blagoslovio glupe žene s velikim sisama ka i sve one pametne.
ovo me sitilo na jedan vic ka:
pričaju mujo i haso o ženama; ka kakvu triba oženit. i mujo ka pametan priča muji kako je on svoju izabra. mujo: i vidiš haso moj. ja san smislia pitanje i ako cura dobro odgovori onda je ženim.
vidiš haso moj. dođe prva. pitan ti ja nju koliko je dva plus dva, a ona ka iz topa četri. haso: i jesi nju oženia? mujo: nisam, stani. vidiš, ova ti je prepametna. nećeš nju ženit.
pitam ti ja drugu koliko je 2+2, a ona kaže: "može bit 3, a može i 5.". haso: i jesi nju oženia? mujo: ma di ću nju. ta je glupa ka noć. nećeš nju ženit.
i tako ti ja pitam treću isto pitanje, a govori ona meni: "mujo moj, 2+2 je koliko god ti kažeš da je.". haso: i koju si onda oženia? mujo: pa normalno. onu s najvećim sisama!
e ka, di san sad sta? e da, na slovenki.
razjebalo me totalno! (vitar i valovi, a ne slovenka).
kako je u jednu uru vitar polako opada, otiša san na buntu.
asti patka tamo! na bunti tarapana. vitar urla, valovi od tri metra, čupa borove; totalno ludilo.
kad san snimia situaciju nije mi bilo svejedno. ući ili ne ući (u more) pitanje je sad. iako san ja luda krava, tu i tamo me prosvitli na brzinu. ovi put me prosvitlilo točno dvadesetišest sekundi. premalo za odustat.
kad san sastavia opremu i uletia među valove odma san požalia. požalia što prosvjetljenje nije potrajalo duže. al benmu patka sad, treba i tako što probat.
...
uru vrimena san bia u tom ludilu. više u moru, nego na dasci. bacalo me ka luđaka. no to moje žilenje provit valova, vjetra i samog sebe okončala je slovenka svojim dolaskom. kad san ju snimia odma san podvuka rep i uputia se prema obali.
...
i sad tu negdi dolazi momenat umalog brumavanja.
...
kad san doša k sebi, spremia san opremu na auto i pravac doma.
taj pravac je više baca na jednu parabolu jerbo san se putem doma zaustavia na bistrici kad san snimia lika s daskom. f2 & arrows! ubojita kombinacija.
lik cili lud izlazi iz mora, skida (manje) jedro i ide po drugo. veće! benmu patka i moja oskudna oprema. kad san vidia po koje je jedro doša, a s kojin je dotad jedria umra san od smija. govori on meni da mu je pa vitar, pa da je zato doša po 0,4 kvadrata veće jedro?!! nakon što san ga obavjestia da je iza punte vjetrušina samo takva samo je slega ramenima. ...
benmu patka, sad će tu neki slovenac mene zajebavat.
osta san na plaži još neko vrime varit kako surfa. ock ima puno veću (stabilniju) dasku od moje, ock ima puno više uloženih eura u opremu od mene, ali benmu... pa zašto se vozi samo unutar omeđenog prostora namjenjenog kupačima?!
...
...
dok san kuva snimia san da ga je odnilo u pičku mile deve, prema punti di dere ka ludo. nije mi baš bilo svejedno, pa san izletia i otrča na stine. nigdi tukca. nigdi. nakon nekoliko trenutaka snimia san ga kako se grči na punti sa sedenipo kvadrata bilo mi je lakše. to olakšanje je došlo kad san vidia da ga nosi prema stinama di se može izać koliko toliko bez većih problema. (ako se sjebeš na moru onda si u nadležnosti lučke kapetanije, a ako se sjebeš na kopnu tada si pod jurisdikcijom pandurije. sve u svemu panduri su u ovom trenutku brži za eventualni dolazak.)
...
asti ča san se sad tu raspisa. a ča mogu kad mi je gušt. evo lipo sidin na teraci, bolje reći ležin u ležaljci (opet na teraci), pušin lulu, pišen ovo i gledan kako se valovi pjene u dodiru sa sikama. uzevši u obzir činjenicu da san se taman natuka ka prajac, zadržat ću ovi položaj još neko vrime.
...
ono ča san tia odi reć, a reka san već sve osin toga, je stol. nakon obida dok san posprema stol zavaria san ka blesav. na pamet mi je pala jedna na prvi pogled glupa stvar.
zašto kad kupujemo stol uvik najviše vrimena i love potrošimo? ono, ne vridi ovaj, ne sviđa nan se onaj, ne valja ovi detalj, oni materijal... zašto se toliko mučimo oko kupovine stola kad ga ionako prekrijemo nekim jeftinim pvc stolnjakom tako da se stol uopće ne vidi?
ps. vic ne uzimati previše k srcu (sisi). svako podudaranje s mojim dragim čitateljicama je nenamjerno.
a je san se raspisaaaa...